Протерани продавци контејнерског „блага”

Потпис: Два дана је новобеоградско упориште уличне продаје уређивало по четрдесетак радника с механизацијом, а у акцији је уклоњено више од 300 кубика различитог отпада

Фото Р. Крстинић

У нехигијенском насељу код „Белвила” јуче по подне владао је несвакидашњи мир. Само је дим који је куљао из склепаних оџака и сулундара који вире из уџерица показивао да у најновијој београдској махали још има некога. Није било граје каљавих малишана, нити њихових родитеља који свако јутро поред „Белвила” и преко пута „бувљака” шире завежљаје пуне старудије, дозивајући пролазнике да код њих за динар купе „скрин тач мобител”, али без папрене претплате, јер је покварен. Све је наводило на закључак да је велика акција спречавања препродаје половних ствари комуналне полиције, „Чистоће” и „Зеленила”, отпочела дан раније, уродила плодом.

Не може се рећи да су баш утерали страх у кости трговцима смећем из такозваног „ромвила”, јер су се они који блок даље могли видети како у приколицама тегле отпатке из контејнера, обнављајући залихе. Али да су их „опустошили”, мора се признати, јер су удружене комуналне екипе града за само сат времена са тамошњих новобеоградских плочника уклониле 40 кубних метара смећа. Да ту робу скупљају и по тротоарима и пољанама развлаче углавном становници најмлађег нехигијенског насеља потврдио је јуче и Александар Костић, заменик начелнице комуналне полиције. Како каже, мандатне казне им нису писали, нити је било могуће, јер су трговци старудијом побегли чим су их видели, а на уфлеканим поњавама оставили све контејнерско „благо” којим тргују.   

– Ми ту робу сматрамо смећем и ништа друго није преостало него да је „чистоћа” одвуче на депонију. Сличних проблема има доста у Београду, тешко је издвојити приоритетне локације које ћемо обилазити. Очекивања грађана су велика и засад нису у складу са нашим могућностима. Тек када будемо повећали број полицајаца, резултати акција биће видљиви. Свраћаћемо поново до „Белвила”, а колико често зависи од извештаја наших људи да ли су се препродавци тамо вратили – нагласио је Костић.

Наглашава да ће и убудуће овакве акције организовати са комуналним предузећима, као и да су са „Чистоћом” и Интервентном бригадом јуче „крстарили” око бањичке пијаце. Досад су им се на мети нашли препродавци на Зеленом венцу, код видиковачке пијаце и Богословије.

– Веома је битно да гледамо да ли неко од њих има одобрење за продају на улици, као што су имали трговци у Булевару краља Александра после Нове године. И јуче смо на Бањици затекли продавце који имају општинску дозволу и нисмо их дирали – објаснио је Костић.

На први поглед изгледа чудно, али посети комуналне полиције радују се и староседеоци у препродаји половних ствари, којих је и јуче, додуше у смањеном броју, било дуж Улице антифашистичке борбе испред „бувљака”.

– Очистили су другу страну улице, простор иза ограде ка „Белвилу” где ствари из контејнера продају становници нехигијенског насеља. Волео бих да их заувек уклоне, праве хаос, пале крпе, остављају иза себе гомилу смећа, па откако су дошли, и нас гањају инспектори. Продају пуњаче за мобилни по 50 динара, јер их налазе у контејнеру, и отимају нам посао. Ми то не чинимо, него га набавим за 350, па продајем за 600 динара, али није са сметлишта. До 12 часова су очистили отпад који су Роми направили и када су отишли ми, стари продавци смо се вратили – истакао је трговац дисковима који се, каже, представљао новинарима док је „ваљао” мобилне, али сада не сме.

Власник уличног „пет шопа” задовољно је трљао руке јер је за пола минута продао Милицу и Ђолета и зарадио 200 динара. Толико стају две златне рибице у акваријуму на уличној тезги. За бебу руског хрчка муштерија ће морати већ мало да се „отвори”, а преслатки кућни љубимци мора да су шармирали и комуналне раднике, јер продавац Драган каже да њега нису дирали.

– А и зашто би, видите како је све уредно и чисто око мене, а код оних које су склонили је сметлиште, они су срамота овог града. Још када би градске власти коначно очистиле депонију на „бувљаку”, насталу на месту некадашњих кафана, тоалета и осталих радњи било би супер, али седам месеци на те рушевине нико од надлежних није дошао – истакао је трговац Драган.

Седамдесетогодишњи продавац половних мобилних телефона, старих ем-пе-три плејера и каблова Илија каже да је успео да умакне контролорима, па се после вратио.

– Шта да радим, ово ми је посао већ 20 година. Дешава се да по пет дана не продам ништа, ако дневно зарадим 400 динара, „пуна капа” – закључио је деда Илија.

Д. Јокић-Стаменковић

Б. Васиљевић