Робин Худ из Граца

Од нашег специјалног извештача
ГРАЦ, 10. октобра – После јучерашње објаве коначних резултата избора у Аустрији, више нема сумње да су социјалдемократи (СПО) победили Народњачку партију (ОВП) канцелара Волфганга Шисела. Изборни резултат наговештава да ће место канцелара добити лидер СПО-а Алфред Гузенбауер, а државом ће наредне четири године вероватно кормиларити "велика" коалиција социјалиста и народњака. Тријумф првака левице помогла је и једна мања партија која је такође пожњела успех на изборима 1. октобра. Ради се о Комунистичкој партији Аустрије (КПО). Није успела да уђе у парламент иако је за њу је гласало 1,9 одсто гласача, што је за 0,93 одсто више него на изборима 2002. када је освојила поверење 7.081 бирача. На актуелним изборима је дуплирала број симпатизера, што је сензација за државу која има прошлост попут Аустрије.

Аустријски комунисти постигли су највећи успех у Штајерској, заслугом Ернеста Калтенегера (56) који је у јесен 2005. на локалним изборима освојио чак 6,3 одсто гласова и увео комунисте у покрајински парламент. То буди наду Калтенегеровим камарадима да ће на следећим изборима успети да пласирају КПО и у државни парламент. Укратко, Калтенегер је у провинцији која је традиционално била наклоњена десници од маргиналне странке створио победника. У њему следбеници виде не само љутог противника демагогије, већ весника бољих дана за партије левице у уједињеној Европи.

Медији и житељи Штајерске прозвали су Калтенегера Суперменом, чак Робином Худом из Граца. Наклоност бирача није стекао олако датим предизборним обећањима већ дугогодишњим преданим решавањем социјалних тегоба суграђана. Битан је начин његове бриге за угрожене и обесправљене. За разлику од браће по партији, комуниста из бивших земаља "лагера" који су кренули од Марксовог "Капитала", а завршили као "црвена буржоазија", аустријски комунисти не само да нису присвојили друштвена богатства него су се одрекли привилегија које власт нуди, укључујући и део плате која им следује у градској управи. Попут хајдука из Шервудске шуме, деле 60 одсто своје зараде онима којима је помоћ потребна. Калтенегер од месечне плате (4.500 евра) задржи 1.850 евра, а 2.650 евра одлази у касу из које КПО плаћа кирију онима који то не могу. Сиромашним мајкама дарује машину за прање веша, младим паровима подмирује трошкове комуналија, уопште – помаже сиротињи да плати преглед код лекара, некима купује храну, другима плати поправку разбијеног прозора...

Протеклих година је тако подељено око пола милиона евра онима који у ери глобализације све теже живе, чак и у имућној Аустрији. Калтенегеров пример није усамљен, јер део својих прихода издвајају и други чланови партије, па је из фонда који је КПО основао у те сврхе помоћ до данас добило око 2.000 људи, различитих усуда. Даровање пара је транспарентно, а партија за "неверне Томе" организује и дане "отворених врата", кад свако може да провери куда иде новац. Политички ривали из Шиселовог ОВП-а брзо су увидели не само какво је Калтенегер чудо, него и какву претњу представља његова популарност. Уочи избора називали су га "црвеном опасношћу" и "комуњаром у костиму анђела", што није умањило успех реформисаног КПО-а.

Ернесту Калтенегеру, међутим, није циљ "да профитира на државним јаслама, ни да умре богат као Крез". Вози полован ауто, носи пуловер без бренда, излизане фармерке. Најпопуларнија личност аустријске Штајерске прети да засени славног суграђанина, Терминатора и гувернера Калифорније Арнолда Шварценегера. Калтенегер одмахује на хвале, каже да не држи монопол на "свој пут" и да свако може, "служећи се истим популизмом", да преузме његову иницијативу у складу с мотом: "Помагати, уместо говорити!"