Устав приоритет на речима

Најважнији национални интерес Србије, у овом тренутку, јесте доношење новог устава, све остало мора бити подређено том циљу, слажу се представници готово свих парламентарних странака. Међутим, судећи по њиховим наступима, кампања за изборе, који ће уследити после доношења устава, увелико траје, док је референдум, чини се, некако у другом плану. На ову појаву указују и аналитичари, оцењујући ипак да то и није изненађење.
Много пре почетка убрзаног рада на тексту највишег државног правног акта, расписивање избора било је главна тема, пре свега, опозиционим странкама –  СРС-у и ДС-у, да би причу о неопходности ванредног изјашњавања грађана, пре неколико месеци, преузеле и неке странке из владајуће коалиције, а најгласнији је био Г17 плус, с образложењем да "Србији треба влада пуног демократског капацитета". Од тренутка када је постало извесно да је консензус око устава, не само могућ, већ и да је питање дана кад ће бити постигнут, избори су постали главна тема, а једино "спорно" питање био је датум њиховог одржавања. Расписивање референдума практично је означило почетак изборне кампање, а Млађан Динкић, лидер Г17 плус и министар финансија, први је "орочио" датум одржавања избора "најкасније до 17. децембра". Динкић и министри из његове странке су поднели оставке, али, такође, "орочене", па, као такве, како је закључено на седници Скупштине Србије, формално не постоје, па Г17 плус, како истичу опозиционари, у кампању креће са позиција власти. Но, и председник Србије Борис Тадић, као лидер опозиционог ДС-а, уз позив грађанима да изађу на референдум, поручује да ће "после избора, председник владе бити из ДС-а". Премијер Војислав Коштуница у започетој референдумској кампањи не помиње своју странку ДСС, али, успут, обавештава грађане шта је његова влада учинила и шта је планирала да уради у наредном периоду. Ни радикали не седе скрштених руку, па, критикујући и власт и ДС, поручују грађанима да ће, после избора, они формирати владу, поштену, дабоме.

Директор маркетиншке фирме "Прагма" Цвијетин Миливојевић подсећа да напрасно постигнути консензус око устава, који сви потенцирају, није постигнут само због Косова и Метохије. Према његовим речима, управо је расписивање ванредних избора, које неминовно следи после доношења устава, утицало да се "све заврши, тако рећи, преко ноћи, јер се имало у виду да се кроз кампању за доношење устава може започети изборна кампања и то, што је најгоре, уз коришћење новца из буџета намењеног референдуму. Странке из власти користе буџетски новац за изборну кампању, отварају нове путеве, школе... Демократска и Српска радикална странка све време играју улогу специфичне опозиције, која тражи изборе, али нема неког нарочитог интереса да они буду што пре, док странка из власти Г17 плус одједном почиње да инсистира на томе, што је крајње необично. Стављање референдума у други план је лоша порука бирачима, али уверен сам да ће референдум успети, захваљујући грађанима, који разумеју шта је национални интерес, а устав то јесте. Што се тиче странака, оне ће овакво понашање платити на предстојећим изборима, јер ће их грађани казнити апстиненцијом, а зна се ко ће у таквим условима најбоље проћи".

Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, међутим сматра да је веома тешко раздвојити референдумску и изборну кампању. Он истиче да успех референдума јесте приоритет, али додаје: "Сасвим је очекивано да све странке, у овом тренутку, покушавају да фокусирају своје позиције за изборе. Али, очекујем да референдум буде у првом плану у последњој недељи пред његово одржавање".

Стојиљковић каже да све странке имају неку врсту изговора за одржавање избора. Он подсећа да су странке владајуће коалиције, пре доласка на власт, обећавале грађанима доношење устава, а после тога неминовно следе избори. Онај ко је на власти, додаје, увек је у губитку, уколико избори буду расписани пре времена, односно пре истека мандата. Стојиљковић наглашава: "Ако створите утисак да су избори последица новог устава, а не проблема у владајућој коалицији, онда имате бољу позицију на изборима и зато није необично што и странке на власти говоре о расписивању избора. С друге стране, опозиција увек тражи изборе, а доношењем устава они ће неминовно бити расписани пре времена".