Очи у очи са игуанама

После дугог пута од Париза преко Атлантика стигао сам на хавански аеродром. На писти широки трупни авиони из Јужне Америке, Шпаније, Канаде. На пасошкој контроли ври од туриста. Контрола пасоша је специфична, без идентификације жига у пасошу. Сваки туриста добија посебни формулар са уписаним подацима и печатима, а разлог је то што би многи посетиоци Кубе имали проблем да добију улазну визу САД-а. Цео аеродромски хол је са великим дисплејима најлепших туристичких дестинација на Куби. У холу је симбол Кубе палма „национале”, цвет марипосас и најмања кубанска птица „зун зун” (колибри). Са плафона се спушта велика кубанска застава, окружена заставама света.

Аранжман је био класичан: Варадеро са посетом Хавани. Иначе, Варадеро је 145 км удањен од Хаване. Налази се на најдужој кубанској плажи, на месту где је било рибарско село, а сада је центар кубанског туризма са прелепим хотелима, голф теренима, маринама, тропским парковима, плажама од ситног белог песка и тиркизног мора. Од хотелског агента добио сам препоруку да посетим најлепше кубанско острво Kajo Ларго дел Сур, у Карибима. Цена дневног аранжмана са авио-превозом је нешто више од 100 еура. Полазак –у јутарњим часовима са аеродрома „Варадеро”, који је предвиђен само за локални саобраћај и мање авионе. Група је бројала десетак туриста из целог света.

Авион је убрзо полетео на југ, кроз прозор се види прелепа природа. Куба се, бар кад је реч о основним географским подацима, простире се на 110.922 квадратна километра и што се може видети на први поглед – сва је зелена. Са планина у околна мора улива се 300 река. С обзиром да авион са излетницима лети на мањим висинама као на длану види се пребогата флора и фауна.

О Куби сам прочитао много а за пола сата лета до Каја Ларга имао сам прилику да утврђујем градиво. Острво има 300 заштићених зона, а 15 одсто Кубе је део планетарне биосфере под заштитом Унеска. Стално сам у себи понављао: „Ал’ је прелепо, прелепо”. Све то потврђује Колумбове речи које је изговорио 27. октобра 1492. године приликом првог искрцавања на Куби: „Ово је најлепше што људско око види”.

Авион је благо атерирао на аеродром. На излазу са аеродрома агенцијски аутобус и возач са гитаром. Певао је и свирао популарну кубанску музику. Када је све завршио пожелео нам је добродошлицу. У том тренутку сам се сетио наших градских аутобуса и особља. Каква разлика!

Водич је рекао да ћемо за неколико минута стићи у марину. Марина пуна јахти, једрилица, катарамана. Туриста са свих говорних подручја. Плови се катараманима. Сваки катараман има натпис за одређено говорно подручје. Водич на беспрекорном енглеском даје прве инструкције, па крећемо на Каја Игуану. Вожња је лагана, кроз лагуну, а море плитко, богато рибама, фауном. Након вожње од десетак минута стижемо на острво где живе гмизавци, игуане. Слични су гуштерима, али већи. Катараман је полако упловио у марину. Около крш, а на сунцу, са издигнутим главама, игуане. Дугачким језицима палацају и покушавају да ухвате инсекте. Речено нам је да нису опасне. Водич нас је саветовао: „Дајте им хлеба, моћи ћете да им приђете и фотографишете их”. Питао сам се: „Где сада наћи хлеба”? Наравно, добијамо га од водича. Почело је фотографисање. Има их пуно и заштићене су. Пловила пристижу и потребно је направити простор за нове посетиоце острва. Пловимо ка Каја де Ларгу. На катараману музика, смех. Капетан као из Хемингвејевих романа са томпусом у зубима зауставља катараман на отвореном мору.

Дат нам је сат за купање, али одмах питамо за ајкуле и он нам прстом показује да их нема. Неки скачу баш оремљени, са перајима, маскама у тиркизноплаво море. Око купача мноштво риба. На дну корали, морска фауна. По богатству фауне и рибљег света ово подручје је као океан око аустралијског гребена и Црвеног мора. У Карипском мору, иначе, живи чак 900 врста рибе. Дубине мора око Кубе су од хиљаду до седам хиљада метара. Купању никада краја. Капетан катарамана даје знак за полазак ка Каја Ларго дел Сур, архипелагу површине 37 км квадратних са чак 25 километара плажа. Највеће острво у архипелагу је Исла де Јувента.

Површине је 2.397 км квадратних. Открио га је Колумбо 1494. године и назвао га „Евангелиста”. Пошто је архипелаг био удаљено од Кубе, био је центар гусара и пирата. Енглези су га имали под управом до 1830. године. Са овога архипелага пирати су нападали шпанске бродове који су пловили ка својим богатим поседима. Шпанци га освајају и оснивају Нову Герону. Данас се становништво бави риболовом, узгајањем цитруса, туризмом. У оквиру овога архипелага су Каја Кантилес, Каја Игуана и Каја Рико. За пола сата стигли смо у марину. Многи са раширеним рукама потрчаше у воду. Био је у праву Колумбо.

Кажу многи да је ово најлепша кубанска плажа, а какве ли су остале? Након неког времена из палминих шума, као виле, дошле су прелепе Кубанке са тропским пићима. Служимо се. Нуде нам отворене кокосе. Укуси су необични, а оне насмејане. Кристифор Колумбо је у свом дневнику написао за Кубанце: „Народ најбољи на свету. Лепи, насмејани, гостољубиви”. Ове наше „виле” су биле прелепе креолке. Насмејане, веселе, гостољубиве. После купања били смо послужени ручком у марини. Служена је креолска храна: пиринач, пасуљ, свињско месо. Почео је мали концерт кубанске музике, свирали су сви који су нам били на услузи: водичи, капетани са пловила, прелепе креолке са плаже, становници. Почело је са легендарном баладом о команданту Че Гевари. Кубанска музика је део њихове свакодневице. Салса, румба, болеро је са овога острва. Најлепше је било када су наше прелепе Кубанке заиграле са својим каваљерима.

Дошло је време за напуштање овога раја. Многи у групи су завидели становницима острва на начину живота који се разликује од материјалистичког и оног са брзим темпом. Кубанска схватања живота су другачија. Они су мултикултурални. Староседеоци, Европљани, Африканци, Азијати су направили дивну „композицију” мешавине која даје Кубанце. Они живе јако скромно. Уче се одмалена толерантности, љубави, солидарности. Све прихватају са осмехом и живе у једном времену које је за све нас различито. Кристифор Колумбо је био у праву. Катараманом смо се вратили у марину. Аутобус је на паркингу. Возач је на растанку узео гитару, одсвирао је и отпевао неколико мелодија. Поздравља се са свима и упућује нам поздраве. Какав леп растанак .

Авион је полетео у вечерњим сатима ка Валадеру. За два дана, по утврђеном распореду, у вечерњим сатима био сам на хаванском аеродрому. Након куповине у фри-шопу, у аеродромском холу угледао сам велике електронске дисплеје са туристичким бисерима Кубе. Одмах сам препознао Каја Ларго. На дисплеју је писало „Острво сирена – Caya Largo del Sur”. Стварно прави назив. Било ми је жао што ћу десетак сати после париског преседања бити на Сурчину, окружен нашом стварношћу.