За науку – на дну листе

Историјски посматрано, ратови између нација, а касније између народа, водили су се увек око земље и њеног присвајања. Данас када је земља углавном подељена, појавио се нови тип рата, рат за технологију и њену контролу. Ово ће бити, ја верујем, нова претња за наступајући век.
Шимон Перес

Стручњаци Светске банке су у извештају за 2000. годину, поред осталог, записали: "Миграције преко државних граница, комбиноване с одливом мозгова из земаља у развоју, биће једна од главних снага обликовања привредне панораме током 21. века." Другим речима, из мање развијених земаља сели се сваке године велики број стручњака који су управо потребни овим земљама. Они одлазе у развијене земље у којима дају велики допринос њиховом научнотехнолошком развоју и тиме и повећавају раскорак у привредном развоју између развијених и неразвијених подручја.
Познато је да се највише људи сели у САД. Више од 12 одсто укупног становништва ове земље је рођено у иностранству. Сједињене Државе су само у периоду 2001–2004. година примиле 3.780.019 лица. Највише их је регистровано у 2001. години – њих 1.064.318. Од тога, новодошлих је било 411.059, а број оних који су само прилагодили свој статус, а већ су се налазили у тој земљи, достигао је 653.259 лица.

Занимљива је квалификациона структура оних који траже уточиште у "обећаној земљи". У САД је 2004. имигрирало 946.142 лица, од тога је 362.221 новодошло. Због запошљавања, усељеничке визе је добило њих 156.330. Оно што је најважније, у групи научних и стручних занимања, особито математичких, информатичких и техничких наука, било је њих 73.862, а у групи менаџера и руководилаца фирми 31.689.

Кад је реч о грађанима тадашње СЦГ, у САД се 2004. уселило 3.330 лица. У групи научних и стручних занимања било је њих 205, а менаџера и руководилаца 75. Реч је, дабоме, о губитку за СЦГ само у једној години и у једној земљи. Кад се у рачуницу укључе све земље које дуже време привлаче наше стручњаке, штета је огромна.

Као и друге развијене земље чланице ОЕЦД-а, Сједињене Државе привлаче добар део висококвалитетне радне снаге. Међутим, унутар подручја ОЕЦД-а само су САД, Аустралија, Канада, Швајцарска, Шпанија, Шведска, Луксембург и Норвешка нето-добитници од миграције високостручних кадрова. Јер, унутар групе развијених,  "одлив мозгова" је веома динамичан. Велика Британија је, на пример, имала око 700.000 исељених више него што је било стручњака у тој земљи из других чланица ОЕЦД-а. Слична је ситуација с Немачком: број исељених немачких стручњака премашио је број стручњака из ОЕЦД-а у тој земљи за око 500.000. Разлика између имигрирајућих и емигрирајућих из САД је, међутим, позитивна, у корист стручњака имиграната, и достиже 8,2 милиона.

Само се по себи разуме шта земље пријема добијају апсорбовањем најбољих стручњака из земаља емиграције. Србија је, међутим, као земља емиграције поготово у губитку. Да ли постоји код најодговорнијих људи консензус о томе да треба нешто предузети како би се бар донекле ублажили негативни ефекти миграција?

У односу на друге, Србија знатно заостаје по броју објављених радова у међународно признатим часописима. Према издвајањима за истраживања и развој, налазимо се на самом дну листе земаља Европе: у периоду између 2000. и 2004, одвајали смо од 0,1 до 0,41 одсто бруто-друштвеног производа. Издвајања привреде за истраживања и развој овде су занемарљиво мала.

Директор Института техничких наука САНУ др Драган Ускоковић, у једном напису (2005), према нивоу улагања и резултатима које остварују, груписао је земље у неколико категорија.

Прво, то су најразвијеније земље и оне које се најбрже развијају, а издвајају и у релативном и апсолутном износу највише за истраживања и развој (2–3,5 одсто бруто-друштвеног производа). Оне из буџета издвајају 0,6–1 одсто, односно 150–300 евра по становнику годишње. Петнаест земаља ЕУ (које значајно заостају за САД и Јапаном), пре последњег проширења са десет нових чланица, маја 2004, имале су више од 700 научних радова и 126 европатената на милион становника годишње, а извоз производа високих технологија чини 19,7 одсто укупног извоза.

Другу категорију чине нове чланице Европске уније – Словенија, Чешка, Мађарска  и Естонија. Оне издвајају из буџета 0,4–0,7 одсто БДП-а, а укупни износи су 40–150 евра по становнику и остварују више од 330 научних публикација и више од десет патената годишње на милион становника. Словенија свакако предњачи и по улагањима (1,57 процената БДП-а, односно 148 евра по становнику) и по оствареним резултатима, тако да је разумљив научни и технолошки излаз од 577 научних публикација и 22 европатената (на милион становника). Другу групацију међу новим чланицама ЕУ чине Пољска, Словачка, Литванија, Кипар и Летонија које издвајају за истраживања и развој 25–40 евра по становнику. Оне остварују од 127 до 293 научне публикације, али је њихов број европатената симболичан;

Коначно, посебну категорију земаља чине оне које нису још у ЕУ – Румунија, Бугарска и Турска – које издвајају мање од 20 евра по становнику. 

Према истој методологији, улагања у научна истраживања у СЦГ у 2004. години била су испод 10 евра по становнику.

(Сутра: Мобилизација на даљину)