СТРАХ ОД УЉЕЗА
У време велике куге Европом је завладао страх од уљеза. Смрт није заобилазила ниједна врата, није се више имало где сахрањивати и утврђени градови помно су пазили да им неопрезно пропуштени странци не унесу заразу.
Као и сваки страх, и страх од заразе је у ондашњем друштву узроковао тешке последице. На пример, испољавање агресије према најближим укућанима – када није било разлога да се куга припише странцима.
Средњи век је одмаглио, али феномен масовног страха опстаје, мада увек с неким новим поводом. У време хладног рата страховало се од уништења нуклеарним оружјем. Данашња штампа – осетљиви прст на пулсу човечанства – врви од израза раширеног страха од терора. Не без разлога, али постоји осећај да се изнова врти онај филм страха од кужних странаца.
Дабоме – и овога пута са најтежим друштвеном последицама. Када жели да путује, човека, на пример, пробију зрацима до сржи костију, па његова, некада законом заштићена и неприкосновено само његова лична, фактографија сада завршава у некаквом електронском "мозгу" – с монструозном наменом да се на планети контролише све што миче. Жртва снимања – грађанин лако после тога може увек бити идентификован, лоциран и, у случају да "неко горе" сумња у "тероризам", хитнут и погођен.
Између Европе и САД управо траје нагађање о количини тог "рендген-материјала" путника, пропуштеног "глобалном мозгу". "Мозак" захтева, Европа се устеже. Незнано велики број "сумњивих" ухваћен је и одведен у центре ЦИА за ислеђивање, а мали је број оних који су после бруталног испитивања изведени и на суђење. Значи, постоји могућност "грешке у процени". Колики ће бити проценат погрешно осумњичених на крају потере за терористима?
Овако или онако, мирише на "збогом идеализована демократијо". Нисмо јој се понегде још ни примакли, а већ јој с муком додају вештачко дисање и у њеним некада најјачим упориштима. Охрабрује једино то што о томе и свему другом, укључујући и призоре мучења "сумњивих", ипак дознајемо из јавности тих тврђава где се дисање придодаје.
Страх од "тероризма" јесте страх од сиромашних и дуго ће трајати. Две трећине људског рода има осећај своје хумане, материјалне и политичке деградације. Млађи део те популације склон је уверењу да се стање ствари не може променити дејством кроз институције – зато што су нерепрезентативне.
Масовно освешћивање "робова" је, ко зна, можда нежељени нуспродукт светске "демократизације вести", Интернета. Први пут је једна трибина доступна свима у свету. Не мора се више путовати да би се било са истомишљеницима. И следбеници и противници су ту, на мрежи. Мрежа је оруђе олакшане организације.
Хезболах у Либану има ћелије у Латинској Америци. Можда они тамо нису Палестинци, али деле уверења ових у Либану и прихватају њихове циљеве!
Виртуелне формације израстају у снагу реалне акције. Напад може бити на међусобно крајње удаљеним тачкама истовремено. Чак и на различитим континентима. Први пут постоји рат објављен "терору", нечем крајње апстрактном. Туче се по фронту тешко уочљивог непријатеља.
Ситуација подсећа на предреволуционарну. Мањи број група и појединаца настоји да освоји позицију авангарде, рачунајући с масама разочараних у институције. Религија је погодан мобилизациони терен, нуди аргумент за тезу о "рату цивилизација", али позиви против неоколонијализма, за овладавање националним ресурсима и рушење "неправедног светског поретка", више су политички него верски циљеви.
Елементи "мреже" су разнородни. У Ираку и у Авганистану ратују. У Европи демонстрирају због "карикатура" у Данској, због предавања папе Бенедикта у Регенсбургу, због опере у Немачкој... У Енглеској бивши министар Стро мора да се брани, јер му се јавним незадовољством ускраћује право да каже, да појављивање под заром и фереџом није у традицијама Енглеске. Зашто протестују? Због тога што Стро, оним што је рекао, не уважава да је Енглеска и земља муслимана. Муслимани уживају права британске заједнице, али код Британаца инсистирају на правилима своје заједнице. Ако жели да остане демократа по своме, Стро би, изгледа, морао и код куће да поштује оно што важи далеко од Енглеске, можда у Азији или на Блиском истоку. У противном...
Док не пронађе одговор, Европа се увлачи у себе и жури да затвори капије. Чини се да ће потрајати док се прибере.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


