Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

СТРАХ ОД УЉЕЗА

У време велике куге Европом је завладао страх од уљеза. Смрт није заобилазила ниједна врата, није се више имало где сахрањивати и утврђени градови помно су пазили да им неопрезно пропуштени странци не унесу заразу.
Као и сваки страх, и страх од заразе је у ондашњем друштву узроковао тешке последице. На пример, испољавање агресије према најближим укућанима – када није било разлога да се куга припише странцима.

Средњи век је одмаглио, али феномен масовног страха опстаје, мада увек с неким новим поводом. У време хладног рата страховало се од уништења нуклеарним оружјем. Данашња штампа – осетљиви прст на пулсу човечанства – врви од израза раширеног страха од терора. Не без разлога, али постоји осећај да се изнова врти онај филм страха од кужних странаца.

Дабоме – и овога пута са најтежим друштвеном последицама. Када жели да путује, човека, на пример, пробију зрацима до сржи костију, па његова, некада законом заштићена и неприкосновено само његова лична, фактографија сада завршава у некаквом електронском "мозгу" – с монструозном наменом да се на планети контролише све што миче. Жртва снимања – грађанин лако после тога може увек бити идентификован, лоциран и, у случају да "неко горе" сумња у "тероризам", хитнут и погођен.

Између Европе и САД управо траје нагађање о количини тог "рендген-материјала" путника, пропуштеног "глобалном мозгу". "Мозак" захтева, Европа се устеже. Незнано велики број "сумњивих" ухваћен је и одведен у центре ЦИА за ислеђивање, а мали је број оних који су после бруталног испитивања изведени и на суђење. Значи, постоји могућност "грешке у процени". Колики ће бити проценат погрешно осумњичених на крају потере за терористима?

Овако или онако, мирише на "збогом идеализована демократијо". Нисмо јој се понегде још ни примакли, а већ јој с муком додају вештачко дисање и у њеним некада најјачим упориштима. Охрабрује једино то што о томе и свему другом, укључујући и призоре мучења "сумњивих", ипак дознајемо из јавности тих тврђава где се дисање придодаје.

Страх од "тероризма" јесте страх од сиромашних и дуго ће трајати. Две трећине људског рода има осећај своје хумане, материјалне и политичке деградације. Млађи део те популације склон је уверењу да се стање ствари не може променити дејством кроз институције – зато што су нерепрезентативне.

Масовно освешћивање "робова" је, ко зна, можда нежељени нуспродукт светске "демократизације вести", Интернета. Први пут је једна трибина доступна свима у свету. Не мора се више путовати да би се било са истомишљеницима. И следбеници и противници су ту, на мрежи. Мрежа је оруђе олакшане организације.

Хезболах у Либану има ћелије у Латинској Америци. Можда они тамо нису Палестинци, али деле уверења ових у Либану и прихватају њихове циљеве!

Виртуелне формације израстају у снагу реалне акције. Напад може бити на међусобно крајње удаљеним тачкама истовремено. Чак и на различитим континентима. Први пут постоји рат објављен "терору", нечем крајње апстрактном. Туче се по фронту тешко уочљивог непријатеља.

Ситуација подсећа на предреволуционарну. Мањи број група и појединаца настоји да освоји позицију авангарде, рачунајући с масама разочараних у институције. Религија је погодан мобилизациони терен, нуди аргумент за тезу о "рату цивилизација", али позиви против неоколонијализма, за овладавање националним ресурсима и рушење "неправедног светског поретка", више су политички него верски циљеви.

Елементи "мреже" су разнородни. У Ираку и у Авганистану ратују. У Европи демонстрирају због "карикатура" у Данској, због предавања папе Бенедикта у Регенсбургу, због опере у Немачкој... У Енглеској бивши министар Стро мора да се брани, јер му се јавним незадовољством ускраћује право да каже, да појављивање под заром и фереџом није у традицијама Енглеске. Зашто протестују? Због тога што Стро, оним што је рекао, не уважава да је Енглеска и земља муслимана. Муслимани уживају права британске заједнице, али код Британаца инсистирају на правилима своје заједнице. Ако жели да остане демократа по своме, Стро би, изгледа, морао и код куће да поштује оно што важи далеко од Енглеске, можда у Азији или на Блиском истоку. У противном...

Док не пронађе одговор, Европа се увлачи у себе и жури да затвори капије. Чини се да ће потрајати док се прибере.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.