Хир и пир два љупка имена

Загонетној „девојчици” (на шпанском: ла ниња) приписана су, за сада, два крупна климатска непочинства: обилне падавине и необуздане поплаве крајем прошле године у Пакистану и почетком ове у Аустралији. А тек подивљале бујице у Бразилу и на Сри Ланки које су носиле све пред собом.

Изгинули се пребројавају, штета прерачунава. Мало или много за свеопшту осуду хира природе?

Климатолози су, без оклевања, за то окривили недаћу љупког имена која, у просеку, поједине крајеве света задеси сваке три до пет година. Иако је најављена пре отприлике два и по месеца, ниједан стручњак није могао да предвиди огромне падавине које је покренула. Како она настаје?

„Девојчица” и „дечак” (ел нињо) два су прекомерна климатска поремећаја у океану и атмосфери, у несвакидашњој тајној вези и спрези, који се испољавају у великим размерама у тропским подручјима Тихог океана. Јављају се због колебања у струјању ветрова и загревању воде.

„Дечак” претходница

„Дечак” се, најчешће, доживи у време Божића, због чега је крштен у славу малог Исуса, а потраје од неколико месеци до неколико година. Подразумева пораст температуре површинских водених слојева (одступања су већа од пола Целзијусовог степена у односу на просечне вредности) у близини екватора. На површни се нагомила својеврсно џиновско складиште топлоте („топли догађај”) које се одражава на свеколику температуру.

Према досадашњим сазнањима, појавио се, највероватније, након последњег леденог доба. Утиче на климу готово свих крајева на нашој планети, најмање на Европу. Године 1982–1983. изазвао је погубну сушу и велику глад у Африци, с мноштвом умрлих, и бројна плављења широм света.

Од осамдесетих је у жижи јавности, с најновијим убележеним дивљањем од септембра 2006. до априла 2007.

„Девојчица” је описана касније („хладни догађај”), а у свакодневном разговору се назива – „антидечаком”, чак и „старцем”, који јој је понекад (а не увек) претеча у својем најјачем издању. Одликују је знатно ниже температуре дуж обала Јужне Америке, са изразитим средиштима ниског и високог притиска, што је праћено снажним ветровима – пасатима (од шпанског превоз или превођење, што је погодовало пловидби једрилица из Европе у Америку). Претходница су нешто хладније од уобичајених вода испод саме површине.

На планети-сауни

Настаје у раздобљу јаких пасатских ветрова и ниских температура океана (у источним и средишњим деловима Тихог океана опадне за три до пет Целзијусових степени) и, најчешће, траје од девет до 12 месеци. Последице деловања су кудикамо слабије у поређењу с „дечаковим”. У метеоролошке записнике уписана је 1904, 1908, 1910, 1916, 1924, 1928, 1938, 1950, 1955, 1964, 1970, 1973, 1975, 1988. и 1995. године.

У краћем чланку, у септембру 2010, угледни научни часопис „Нејчер” објавио је – према предвиђањима Националне океанографске и атмосферске управе (NOAA) – повратак „хладније сестре”, праћен хлађењем океанске површине за 1,3 до 1,8 степени, која ће потрајати првих неколико месеци ове године.

Нисте, свакако, приметили (нити сте својим чулима могли) да је 2010. била најтоплија у низу минулих десет година 21. века, за 0,62 Целзијусова степена изнад просека последњег столећа другог хиљадугодишта. Свака година била је топлија од претходне, а протекла се изједначила са 2005. што поткрепљују метеоролошка мерења од 1880. до данас!

На измаку најтоплије до сада, научници су обелоданили да ће нас до средине века пратити несносне врућине, са учесталим погубним сушама и разорним поплавама. Испоставиће се, уколико верујемо предвиђању, да ће се минула година сматрати благом!

За коју годину (или деценију) људи ће се презнојавати на планети-сауни?

Станко Стојиљковић