Ексју елита у америчким регистрима

Почетком године, док су други покушавали да лоцирају Северину и њеног новог дечка Милана Поповића на релацији Париз–Кипар–Малдиви, Ирена Дивковић-Милановић је будно пратила порески регистар у Мајамију. Где год да се налазио 11. јануара, Поповић је тог дана измирио вишегодишњи дуг за стан у овом граду, укупно 100.000 долара, тврди ова хрватска новинарка, једно време уредница загребачке телевизије З1. Као доказ прилаже пореске картице и каже да сумња да би српски „краљ бакра“ тако експресно измирио дугове да га она није претходно разоткрила.

Ирена Дивковић-Милановић већ дуже време истражује нешто што верује да веома занима народ на овим просторима, а то су власнички листови ексју елите у иностранству. Открила је да Емир Кустурица има стан у комшилуку Жан-Пола Готјеа у париској четврти Ла Маре, колико Новак Ђоковић има апартмана у Монте Карлу и да је кућа Лепе Брене и Бобе Живојиновића у Мајамију заиста у комшилуку виле Марка Јарића и Адријане Лиме, али да јој по луксузу није ни прићи.

Ове и сличне приче објавиће у роману„Кондо, кондо“, названом по америчкој речи за апартман.

Како долазите до података?

Из јавних регистара. Прво сам покушала да нађем неке пријатеље у САД. Схватила сам да Американци имају регистре и да све можете купити, нечији бекграунд, податке о родбини, информације о школовању. Такође, земљишне књиге су у јавним регистрима. У европским земљама је пракса свугде друкчија. Из Шваjцарске неке податке можете добити самостално без помоћи адвоката, а за неке морате проћи формалну процедуру. Сада већ и у Хрватској до власничких података можете доћи кликом. Да не дужим, то је пуно истраживања на дуже време, али кад схватите механизам онда је могуће некога идентификовати у краћем раздобљу.

Кажете да је књига интерактивна. Шта то значи?

Интерактивна у смислу да актерима дајем могућност јавне реакције на делове које објављујем у медијима. Све такве реакције накнадно уписујем у књигу. Надам се да ће моју публику занимати како познате особе реагују кад се објаве неке па и неугодне али истините информације о њима, које су због дислоцираности места догађања или неких других разлога успешно скривали.

И је ли било реакција?

Па, досад је била само једна. Милан Поповић је платио порез на Флориди.

Како бирате личности о којима ћете писати?

Услов једа имају каријеру ту али и да су живели или пословали вани, односно да су негде изван матичне државе купили некретнине. Да о тим некретнинама, пословима или трећим стварима ћуте или у јавности износе лажну слику.

Шта сте сазнали о Жељку Митровићу, Иви Погорелићу, Тонију Кукочу...?

У књизи обрађујем њујоршки живот Иве Погорелића. Он је са покојном супругом Алисом Кезарадзе живео на Менхетну. Обоје су били врхунски уметници али њихов имовински статус није био бајан како људи замишљају. Барем не упоредимо ли их с богаташима с ових простора израслим у транзицији а који милионске некретнине купују готовином.Тони Кукоч по вредности имовине спада у америчку елиту.Поглавље о Жељку Митровићу биће изненађење. Према мојим информацијама он није један од новопечених расипника који разуздано троше новац и размећу се кешом.

Пишете и о чувеним лепотицама бивше Југославије, Беби Лончар и Мерсихи Чолаковић?

Што се тиче Бебе Лончар, пишем о неким непознатим детаљима њене каријере у Италији, стану у Кран Монтании њеној римској адреси. Мерсиха Чолаковић је по одласку из Југославије у Италији градила филмску каријеру, у Грчкој снимила еротски филм „Операција Оријент”. У књизи пратим њен животни пут од водитељке сарајевског ТВ Дневника, преко Италије до Мајамија. Била је случајни сведок Версачеовог убиства, са својим партнером купила тамо флоридски апартман.

Да ли има недодирљивих – људи о којима се не усуђујете да „чачкате“?

Већ сам објавила такве податке о неким недодирљивим појединцима у Хрватској, барем кад је реч о њиховој медијској снази. Примерице, једина сам објавила информацију о тајним некретнинама хрватског медијског магната Нинослава Павића у Бостону и Паризу и Иве Пуканића у Мајамију. Радила сам једну ТВ емисију у којој сам приказала некретнине и неких хрватских политичара у Америци.

Јесте ли доживљавали претње?

Не и сумњам да ће их бити. Моје су информације истините, утемељене на подацима из јавних регистара, а књига није злонамерна ни према коме. Ако сте пратили реакције Северине и Милана Поповића, могли сте видети да нису оповргнули ниједну моју информацију.

Имате ли неки рок до када ћете чекати све те реакције и када књига излази. Ко је издавач?

Књига ће изаћи чим пласирам у медије задње поглавље. Наравно да ћу добар део најсочнијих информација оставити као изненађење читаоцима и самим актерима. Име издавача још не могу открити. Међу актерима има оних који не желе да своје тајне деле с јавношћу, а с обзиром на регионалну моћ могли би да покушајуда спрече објаву неких занимљивих поглавља.

Да ли можете да нашим читаоцима откријете неко сазнање које још нисте објавили?

Можда их занима због чега се на Флориди води спор против браће Карић, какве су фирме тамо отворили и у којој су банци пријавили америчку адресу. Јесу ли некретнину своје фондације у Вашингтону купили кредитом или у кешу?

Читаоце то вероватно занима, али хоћете ли нам открити бар један одговор?

 Што се тиче Карића, на Флориди траје судски спор у којем се као стране појављују један амерички адвокат српског порекла, власник аустријског Мобилкома Мартин Шлаф, браћа Карићи (Богољуб, Драгомир, Сретен иЗоран) и њихова компанија Јефимија Ана интернешенел. Познато је да је Мартин Шлаф оптуживао Богољуба Карића да га је преварио приликом куповине БК трејда. Спор на Флориди показује да су се неке трансакције одвијале и преко америчких рачуна.Ј. Каваја