Ко ће премостити генерацијски јаз

Неизбежно пролажење времена и појава нових технологија одувек су били праћени свежим идејама, тако да се никада нису могла избећи различита гледања на свет и опречна мишљења.

Старији сматрају млађе генерације површним, без искуства и моралне дубине, што није увек без основа. Јаз између младих који надиру и старих који чувају своја места, постоји откад је света и века. Уколико неко прегуравши педесету не схвати да и други имају амбиције, онда не разуме свет око себе. Осим животних навика, није потребан ниједан други доказ генерацијских разлика. Млађи свет има свој животни стил и своје разумевање обавеза према друштву, према старијима и према породици, док старији мисле да млади олако полажу права на много тога што им не припада и што се по традицији осваја дугогодишњим радом и залагањем.

Али кад се сетимо протеста студената које смо протеклих месеци имали у Београду, јасно је да су данашњи младићи до тридесете године, у својим протестима далеко блажи од шездесетосмаша којима су припадали многи сениори, још увек носиоци значајних функција, и то тамо где су измешане три или четири различите генерације.

Сениори рођени пре и у току Другог светског рата с поносом истичу да се на Интернет каче ретко. Сматрају да је жртвовање за опште добро ствар васпитања и осећања заједништва. С разумевањем и симпатијама гледају на младе знајући да су и сами учествовали у мекој револуцији 1968. Око 95 одсто телефонских разговора обављају са стабилног телефона. Не шаљу СМС-ове. Сви носе ручне сатове облика и величине који се памте од пре 33 и 40 година. Мисле да старост почиње у 75. години

Генерацији „бејби бумера” припада годиште од 1945. до краја шездесетих. То је био период учесталог рађања деце, бејби бума. Донедавно ова генерација држала је конце власти и још увек има добре позиције. Њени припадници сналазе се у рачунарској технологији и њих 40 одсто на Интернет одлази свакодневно. Мобилне телефоне користе, али за разлику од младих ретко шаљу СМС-ове. Одликују се бескомпромисношћу и мањком скрупула, јер мисле да су крваво зарадили своје дипломе и да су бунтом 1968. променили свет. Данашња младеж тврди да је та генерација стално продубљивала зјап између себе и долазећих „штребера”. За бејби бумере старост почиње после 70. године.

Генерација ,, Х”, (по англосаксонској номенклатури) рођена је између средине шездесетих и краја седамдесетих; данас је стара између 30 и 45 година. У професионалном смислу је на врху или је већ заузела места у управним одборима. Кроји политику, одлично користи све предности модерне технологије, мотивисана је личним финансијским успехом, а мање осећањем заједничке користи. Њени припадници подржавају реформе, на пример, пензијског система и подржавају приватне пензијске фондове. Имају либералан однос прем геј популацији и друже се са њима. Носе велике и необичне ручне сатове – као водомере. Мисле да старост почиње у 65. години.

Генерација „У”,у којој су млади од 18. до 30. године, суверено влада електронском информатичком технологијом. Одлично се сналази паралелно радећи више послова. Има мало интересовања за медицину и тврде науке, а више за политику, економију и финансије, при чему се ослања на приватне факултете знајући да су на њима испитни критеријуми ниски. Узор су јој контроверзни бизнисмени. Мобилне телефоне користи само за слање порука и слушање музике. Не носи ручне сатове.

Извесно је да ће мост преко генерацијског зјапа изградити добро васпитани и школовани млади људи. Данас се сви слажу да је модерно време довело до тзв. Флиновог ефекта. То је део теорије коју је 1984. изнео Џејмс Флин: у светском становништву просечни IQ расте на мистериозан начин за три поена по деценији. Ко данас има IQ 100, што је просек, тај би у доба Доситеја и Вука био прави интелектуални горостас. Разлог овој зачуђујућој појави је у комплексности данашњег друштва и правом бомбардовању информацијама. Разноврсна исхрана у последњих 150 година повећала нам је висину, тежину и интелигенцију. Због раста генерација, IQ се периодично рестандардизује и стално враћа на 100. Џејмс Флин тврди да модерни послови траже памет, знање и апстрактна схватања попут хипотеза и категорија. Емоције нису пожељне.

Можемо се сложити да живимо у времену сурове меритократије, која брине о профиту и свом успону не поштујући године живота. Ипак, иако побеђују, млади рачунају на старе и на њихово искуство.

*Професор универзитета