Ko će premostiti generacijski jaz

Neizbežno prolaženje vremena i pojava novih tehnologija oduvek su bili praćeni svežim idejama, tako da se nikada nisu mogla izbeći različita gledanja na svet i oprečna mišljenja.

Stariji smatraju mlađe generacije površnim, bez iskustva i moralne dubine, što nije uvek bez osnova. Jaz između mladih koji nadiru i starih koji čuvaju svoja mesta, postoji otkad je sveta i veka. Ukoliko neko preguravši pedesetu ne shvati da i drugi imaju ambicije, onda ne razume svet oko sebe. Osim životnih navika, nije potreban nijedan drugi dokaz generacijskih razlika. Mlađi svet ima svoj životni stil i svoje razumevanje obaveza prema društvu, prema starijima i prema porodici, dok stariji misle da mladi olako polažu prava na mnogo toga što im ne pripada i što se po tradiciji osvaja dugogodišnjim radom i zalaganjem.

Ali kad se setimo protesta studenata koje smo proteklih meseci imali u Beogradu, jasno je da su današnji mladići do tridesete godine, u svojim protestima daleko blaži od šezdesetosmaša kojima su pripadali mnogi seniori, još uvek nosioci značajnih funkcija, i to tamo gde su izmešane tri ili četiri različite generacije.

Seniori rođeni pre i u toku Drugog svetskog rata s ponosom ističu da se na Internet kače retko. Smatraju da je žrtvovanje za opšte dobro stvar vaspitanja i osećanja zajedništva. S razumevanjem i simpatijama gledaju na mlade znajući da su i sami učestvovali u mekoj revoluciji 1968. Oko 95 odsto telefonskih razgovora obavljaju sa stabilnog telefona. Ne šalju SMS-ove. Svi nose ručne satove oblika i veličine koji se pamte od pre 33 i 40 godina. Misle da starost počinje u 75. godini

Generaciji „bejbi bumera” pripada godište od 1945. do kraja šezdesetih. To je bio period učestalog rađanja dece, bejbi buma. Donedavno ova generacija držala je konce vlasti i još uvek ima dobre pozicije. Njeni pripadnici snalaze se u računarskoj tehnologiji i njih 40 odsto na Internet odlazi svakodnevno. Mobilne telefone koriste, ali za razliku od mladih retko šalju SMS-ove. Odlikuju se beskompromisnošću i manjkom skrupula, jer misle da su krvavo zaradili svoje diplome i da su buntom 1968. promenili svet. Današnja mladež tvrdi da je ta generacija stalno produbljivala zjap između sebe i dolazećih „štrebera”. Za bejbi bumere starost počinje posle 70. godine.

Generacija ,, H”, (po anglosaksonskoj nomenklaturi) rođena je između sredine šezdesetih i kraja sedamdesetih; danas je stara između 30 i 45 godina. U profesionalnom smislu je na vrhu ili je već zauzela mesta u upravnim odborima. Kroji politiku, odlično koristi sve prednosti moderne tehnologije, motivisana je ličnim finansijskim uspehom, a manje osećanjem zajedničke koristi. Njeni pripadnici podržavaju reforme, na primer, penzijskog sistema i podržavaju privatne penzijske fondove. Imaju liberalan odnos prem gej populaciji i druže se sa njima. Nose velike i neobične ručne satove – kao vodomere. Misle da starost počinje u 65. godini.

Generacija „U”,u kojoj su mladi od 18. do 30. godine, suvereno vlada elektronskom informatičkom tehnologijom. Odlično se snalazi paralelno radeći više poslova. Ima malo interesovanja za medicinu i tvrde nauke, a više za politiku, ekonomiju i finansije, pri čemu se oslanja na privatne fakultete znajući da su na njima ispitni kriterijumi niski. Uzor su joj kontroverzni biznismeni. Mobilne telefone koristi samo za slanje poruka i slušanje muzike. Ne nosi ručne satove.

Izvesno je da će most preko generacijskog zjapa izgraditi dobro vaspitani i školovani mladi ljudi. Danas se svi slažu da je moderno vreme dovelo do tzv. Flinovog efekta. To je deo teorije koju je 1984. izneo Džejms Flin: u svetskom stanovništvu prosečni IQ raste na misteriozan način za tri poena po deceniji. Ko danas ima IQ 100, što je prosek, taj bi u doba Dositeja i Vuka bio pravi intelektualni gorostas. Razlog ovoj začuđujućoj pojavi je u kompleksnosti današnjeg društva i pravom bombardovanju informacijama. Raznovrsna ishrana u poslednjih 150 godina povećala nam je visinu, težinu i inteligenciju. Zbog rasta generacija, IQ se periodično restandardizuje i stalno vraća na 100. Džejms Flin tvrdi da moderni poslovi traže pamet, znanje i apstraktna shvatanja poput hipoteza i kategorija. Emocije nisu poželjne.

Možemo se složiti da živimo u vremenu surove meritokratije, koja brine o profitu i svom usponu ne poštujući godine života. Ipak, iako pobeđuju, mladi računaju na stare i na njihovo iskustvo.

*Profesor univerziteta