Од клетве до суда

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Клетва ће се први пут у историји Црне Горе наћи на оптуженичкој клупи. Поједине речи којима се митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) у протеклих десетак дана обратио православним верницима одлетеле су право у тефтер више државне тужитељице Весне Јовићевић која је оценила да су оне „говор мржње” и могућ повод „за изазивање националне, расне и верске мржње”. Стога је и поднела захтев за покретање прекршајног поступка против митрополита Амфилохија.

Митрополит за „Политику” каже да је наум тужилаштва разумео као чињеницу „да није први ни последњи којем суде у Црној Гори на правди Бога”.

„Ја сам увек на суду и пред судом. Уосталом, треба мало да се одморим од многих обавеза у том Спужу”, рекао је Амфилохије.

Он каже да су га посланице Светог Петра надахнуле и да његова реч, иако понекад оштрија, не значи да није говор љубави. „То је библијска реч, не би ли допрла до свести и савести људи и не би ли се у њима пробудило оно што је вечно и непролазно.”

Тешке речи и оптужбе на рачун митрополита, осим руководства Црногорске цркве, најчешће изговара лидер Социјалдемократске партије и председник парламента Ранко Кривокапић, који је, између осталог, изјавио како се нада да ће се Амфилохију „који је избором патријарха у Београду добио улогу прве пратиље пробудити достојанство и да ће донети праве одлуке”. Он је крајем прошле године саопштио и „да би митрополит СПЦ Амфилохије требало да заврши пред трибуналом у Хагу”.

На ове поруке и оптужбе одговарао је и митрополит Амфилохије, али највише је јавност реаговала када је митрополит реаговао на захтев СДП-а и Кривокапића да се сруши црква на Румији. Митрополит је, како каже, у духу клетви из Посланица Светог Петра Цетињског поручио: „Ко сруши храм на Румији, Бог га срушио, и њега и његово потомство и Часни крст му судио.”

Осим тога, међу спорним митрополитовим изјавама је и она да је црногорски језик измишљен и да њим „нико и никада није говорио у Црној Гори” па уколико она жели ићи ка Европи то мора чинити тако што ће њено писмо бити ћирилица, „у супротном Црна Гора неће бити Црна Гора, већ Зулу племе и нека Црна Гора иде у Европу, али се у Европу не иде као просјак”.

Тужилаштво је пријавом обухватило и део писма које је Радовић донео премијеру Игору Лукшићу, 18. јануара, у ком је између осталог наведено да „уколико дође до рушења цркве то може изазвати рушење неке од џамија, да не кажем крвопролиће на верској основи”, што је тужилаштво оценило као „позив на верски сукоб”.

С друге стране, не мањкају ни напади на Митрополију црногорско-приморску (МЦП) због имовине коју поседује, при чему се Ранко Кривокапић јавно заложио да се имовина и приходи које од ње остварује МЦП морају ставити под контролу и у касу државе.

„Нама је битно да су црногорски манастири власништво државе и да ће у њима равноправно служити свештенство и Црногорске и Српске православне цркве. Манастир Острог се мора вратити држави Црној Гори”, изјавио је он.

Само неколико дана након Кривокапићеве поруке огласио се председник Црне Горе Филип Вујановић поручивши да држава Црна Гора неће преузети црквену имовину Митрополије.

„Није ми познат пример модерне државе у којој су, мимо свих принципа, цркве и богомоље, проглашене државном имовином. Црква је одвојена од државе и право својине је заштићено и нико не може бити лишен или ограничен у том праву”, рекао је Вујановић.

Координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске протојереј мр Велибор Џомић, за „Политику” каже да МЦП има исти правни статус као, на пример, Надбискупија барска и Бискупија которска.

„У Црној Гори је још увек на снази социјалистички Закон о правном положају верских заједница из 1977. који црквама и верским заједницама даје положај грађанско-правних лица поштујући, правним језиком речено, континуитет правног субјективитета”, каже Џомић. „Из тих разлога су апсолутно дилетантске оцене да Митрополија није регистрована, да нема својство правног лица и да не може бити титулар права својине над црквама, манастирима и осталом црквеном имовином.”

Митрополија се и у оквиру постојећег и важећег пореског система у Црној Гори налази у истом статусу са осталим црквама и верским заједницама. Она је, као и остале заједнице, „на основу Закона о порезу на додату вредност (ПДВ) ослобођена плаћања пореза на промет само за оне верске услуге и промет производа који је непосредно повезан са верским услугама које врше верске заједнице за задовољавање потреба верника, у складу са прописима који се односе на те заједнице”.

„Отуда су злонамерне приче о штети коју наводно Митрополија и остале православне епархије у Црној Гори наносе држави избегавањем плаћања пореза”, каже Џомић. „У многим државама Европске уније цркве и верске заједнице уживају много веће царинске и пореске олакшице него што је то у Црној Гори случај.”

Новица Ђурић