Сензација у Тролхатену

Фудбал не би био најпопуларнија игра на планети да се у њој не дешавају чуда. А право, истинско чудо десило се у Трохатену у реванш сусрету баража за Европско првенство за младе, чији се завршни турнир игра у Холандији следеће године од 10. до 23 јуна. Ни највећи оптимисти нису се могли надати таквом развоју догађаја. После дебакла у првом сусрету у Новом Саду (пораз од 3:0) наши репрезентативци су направили подвиг и у реваншу декласирали Шведску са 5.0 (3:0).
Од првог до последњег минута овог узбудљивог меча носила их је огромна жеља за победом, а додатни мотив им је био и да докажу да су их прерано оптисали као и да се искупе за новосадски фијаско. Мора се признати да им је и срећа била наклоњена, али она по правилу увек прати храбре.

Борили су се наши репрезентативци срчано и одважно, али и паметно и стрпљиво када је требало.

А почело је као и у Новом Саду био шокантно. Овога пута за Швеђане.

У првих десетак минута изабраници селектора Мирослава Ђукића двапут су затресли мрежу противника, који је био сигуран да га ништа не може спречити да оде у Холандију.

А руку на срце имали су Швеђани и шансу да овај меч окерену у своју корист. Само неких шездесетак секунди пре нашег вођства, у седмом минуту, њихов вођа навале Гојтом нашао се очи у очи са Кахриманом, али је наш голман искористио његову неодлучност, заправо потез више и из дуела изашао као победник.

И као што то обично бива уследила је казна. Јанковић је упутио ударац на гол домаћих. Лопта се одбила до Мрђе који је са неких седам осам метара неодбрањиво погодио десни угао гола Швеђана.

Од тог тренутка све је кренуло као треба за нашу репрезентацију. Четири минута касније Јанковић је извео слободан ударац са десне стране. Силовито је шутирао у гол. Лопта је на свом путу закачила бека Шторка и изненадила голмана Далина и просто му измигољила из руку у мрежу. Већ тада је било обављено пола посла, па су наши мало олабавили почетни притисак.

Уследио је потом једна мирнији период игре у којем су Швеђани покушали и донекле успели да среде редове, док су наши стрпљиво вребали шансу да поново затресу мрежу противника.

Како је време одмицало репрезентативци Србије су поново почели да појачавају темпо и у 35. минуту успели су да анулирају предност Швеђана из Новог Сада. Рукавина је изаванредно породро по десној страни, успео да превари свог противника и уђе у шеснаестерац, а пото пронађе слободног Бабовића. Најбољи појединац овог меча је прво надмудрио једног одбрамбеног играча Шведске, који му је кренуо у блок, а затим мајсторским ударцем са неки 14-15 метара погоди десни угао немоћног Далина.

Већ тада је било јасно да наши репрезентативци неће испустити шансу генерације и да ће се са овог гостовања, на које су испараћени готово без наде, вратити славом овенчани.

У другом полувремену темпо је нешто опао. Швеђани су покушали да боље организују нападе, али су наилазили на непробијни бедем наше одбране, која је и у најкомпликованијим ситуацијама успевала да сигурно реагује. Цела наша екипа је деловао хомогено. Веза између линија тима функционисала је изванредно. У сваком тренутку се знало шта се хоће. Напада је био убојит, јер је на време добијао употребљиве лопте, а средина трена је и у одбрамбеним и у нападачким задацима функционисала беспрекорно. Нарочито је импоновала игра Бабовића, Смиљанића, Миловановића и Рукавине.

Игра по странама је била најубојитије оружје тима, и за њу Швеђани нису имали решење.

Завршни ударац уследио је 59. минуту. Започео га је Јанковић, наставио Рукавина продором и одличним додавањем, а завршио Бабовић прецизним ударцем са неких десетак метара. Била је то и коначна награда за све што је до тада наша репрезентација урадила на трену. Јер било је илузорно веровати да Швеђани могу после 4:0 било шта да ураде, осим да претрпе још убедљивији пораз.

А да су немоћни могло се уочити и по игри двојице јунака њихове победе у првом мечу, Ђурића и Холмена, који су били најслабији на трену. Онај непробојни блок пред голом, о који су се у новосадском мечу разбијали сви наши напада, у овом мечу је био порозан и ломљив, што најбоље резултата говори.

Колико су Швеђани били разбијени показала је и ситуација у 66. минуту када је Красић искористио почетничку грешку бека Шторка и резервног голмана Салмана и постигао пети погодак за наш тим, а тиме поставио и коначан резултата овог меча који ће ући у историју српског фудбала. Н е само због тога што је оставрен невероватан подвиг већ и због тога што се трћи пут заредом наша млада реперезентација квалификовала за завршни турнир Европског првенства.

ШВЕДСКА: Далин 5 (од 46. Сламан 5), Шторк 5, Гранквист 5,5, Свенсон 5, Венд 5,5, Линдгрен 5,5, Зенгин 5,5, Вернблом 5 (од 76. Ларсон), Ђурић 5, Холмен 5, Гојтом 5 (од 63. Берг).

СРБИЈА: Кахриман 7,5, Рукавина 8, Ивановић 7,5, Тошић 8, Коларов 7,5 Миловановић 8, Смиљанић 8, Бабовић 8,5, (од 88. Ивеља -), Красић 7,5 (од 74. Дринчић -), Јанковић 8, Мрђа 7,5.

-----------------------------------------------------------

Ђукић: Играчи су веровали у пролаз

Селектор Мирослав Ђукић је после меча казао:

– Презадовољан сам због играча. Од свег срца им честитам на историјском успеху. Веровали су да могу да прођу. Показали су то игром и приступом мечу. Нисмо ишли грлом у јагоде, већ мудро, стрпљиво и храбро од почетка до краја. Играчи заслужују највеће похвале. Када смо дали први гол знали смо да можемо да их победимо, а они су схаватили да могу да испадну. Како је време одмицало били смо све сигурнији, а они све рањивији. Све линије тима су добро функционисале. Свој гол смо добро обезбедили. Кључна је била наша игра по боковима. Залужили ови момци да буду учесници завршног турнира у Холандији, јер су доказали да су најјачи када је најпотребније.