Каљуга у кадру „врелог топа”

Од нашег сталног дописника

Козарска Дубица – Почиње снимање! „Акција”! Срђан Тодоровић из гараже у зелени комби убацује картонску кутију. У комби улазе двојица глумаца који играју војнике Армије БиХ, пале га и крећу. Али, одмах и стају, јер се комби заглавио у дубоком блату. Снимање се прекида и филмска екипа уз помоћ посматрача успева да комби изгура из блата.

У насељу Пухала, у Козарској Дубици, све је већ данима у знаку снимања филма „Топ је био врео”, за који је сценарио, по истоименом роману Владимира Кецмановића, написао Бобан Скерлић, који је и режисер филма. Филм се снима у копродукцији „Дрина филма” из Београда, „Балкан филма” из Козарске Дубице, загребачког „Олимп филма” и „Се троа” из Париза.

Филм је мелодрама, односно прича о односу између једног дечака Србина, којем су у рату погинули родитељи, и жене, Бошњакиње, која брине о њему у ратом опседнутом Сарајеву, у зиму 1992. и 1993. године. Реч је о – како је то раније објаснио продуцент Тихомир Станић – „судбини жртава безумља”.

У Козарској Дубици су нас дочекали суснежица и хладно време. Простор између две зграде – једне у којој се снимају кадрови филма и друге у којој је „командни центар” Скерлића и његових сарадника – права је каљуга.

Пре почетка снимања, Скерлић упозорава да се искључе мобилни телефони, да се посматрачи склоне и да не улазе у кадар камера. Затим следи упутство полицији да затвори саобраћај. После тога долазе ватрогасна кола. На улаз зграде у којој ће се снимати кадрови из шмркова избацују пену, која глуми снег.

Дванаестогодишњи Станислав Ручнов, којем је поверена главна улога –безименог дечака – рекао нам је да се на аудицију за „Топ је био врео” пријавио више из знатижеље него због амбиције да постане глумац. „Продуцент Тихомир Станић је предложио да се мени повери главна улога и ја сам му захвалан. Ово ми је прилика да се, поред осталог, упознам са многим глумцима које сам, до почетка снимања филма, знао једино са великих и малих екрана”, рекао нам је Ручнов.

Алжан Пелесић у филму игра борца Армије БиХ Шефика, званог Шеки. Он је у току рата емигрирао у Немачку, из које је отишао у Америку. На Колумбија колеџу у Чикагу дипломирао је 2002. године. „Пре три године вратио сам се и играо сам у филмовима ’Турнеја’, који је такође сниман у Козарској Дубици, и ’Монтевидео, бог те видео’. Једноставно, желео сам да се вратим у своју некадашњу државу. Ово ми је први дан снимања и моја је процена да ћемо направити добар филм. Из Козарске Дубице ћемо се на по један дан снимања преселити у Добој и моју родну Дервенту, а онда ћемо четири дана снимати у Сарајеву. Према плану, снимање би требало да завршимо до краја фебруара”. Он је нагласио да у екипи влада добра атмосфера. „Дубичани су врло љубазни и гостољубиви. Дружење са овдашњим људима, помаже нам да се опустимо и да без напора радимо”.

Сарајевски глумац Феђа Штукан у филму игра војника Армије БиХ Мирсада. „Мени је први дан снимања и још немам праве утиске. Екипа је професионална и овде су људи са којима сам већ радио доста филмова, међу којима је и ’Гори ватра’. Ја сам пре три године напустио позориште, јер је оно испрофанисано и политизовано”, рекао нам је Штукан.

Бобан Скерлић нам је кратко рекао: „Услови у којима снимамо су тешки, али смо јако задовољни досадашњим радом. Екипа ради расположено и весело, трпи и мене и услове.”

Продуцент Тихомир Станић нам је изјавио да је у Козарској Дубици, где је он одрастао, сниман и филм „Неке друге ствари”. „Сада имамо много боље услове за смештај екипе у апартманима ’Дошић’ и хотелу ’Цептер’. Све ово су само припреме за велики пројекат – филм о логору Јасеновац, чије ће снимање почети идуће године. У Дому културе, у селу Јохово, направићемо филмски студио и већ сада могу рећи да је Козарска Дубица једном ногом постала ’Мали српски Холивуд’. Када завршимо снимање филма ’Топ је био врео’, поправићемо сва оштећења на зградама и, верујем, да ће нам то код овдашњег становништва донети додатне симпатије. Задовољан сам досадашњим радом целе екипе”, нагласио је Тихомир Станић.

Мирољуб Бабић, пензионер, који станује у згради у чијем је ходнику Скерлићев командни центар каже: „Мени је ово симпатично, ја свакодневно пратим снимање. Ово је потребно свим местима, а поготово мањим, нарочито због омладине која треба да се уживи у нешто лепо”.

На наше питање – да ли му смета то што је ходник зграде закрчен уређајима и људима који „диригују филмским оркестром” и што се повремено чују детонације и рафална паљба – Бабић је одговорио: „Боже сачувај. Ми смо овде да помогнемо филмској екипи да уради свој посао. За наш град је изузетно значајно што је ово други филм који се снима у њему, а најављено је снимање и новог филма – ’Фалсификатор’ који ће радити Горан Марковић”, не крије задовољство Бабић.

Боро Марић