"Амерички лилихип" за лакшу смрт

КРАГУЈЕВАЦ – Вама се само чини да су ово рушевине, бомбардовања, заправо, и није било. Ово је диван, комфоран простор, као створен за нашу игру. Прикључите ми се и уживајте! – узвикује заносна "америчка" плавуша, док се на видео-биму у остацима "Заставине" фабричке хале уништене у НАТО бомбардовању врте сцене разореног Крагујевца. Плавушу игра Мирјана Филиповић, студент глуме из Лондона.

Голишава девојка у белом, са ореолом похотне ноћне даме, отелотворење "хуманитарне" акције "Милосрдни анђео" из 1999. године, "варварима" нуди лизалицу. Шта је ваша слобода, право да говорите својим језиком, да живите у миру и рађате се, наспрам сочног америчког лилихипа! – узвикује она, показујући публици како се слаткиш може сисати са невиђеним ужитком.

То је централни део "Суђења Харолду Пинтеру", позоришног перформанса који је јуче ујутру изведен у Крагујевцу. Под редитељским вођством Александра Дунђеровића, професора на Универзитету у Манчестеру, одиграли су га студенти глуме из тог енглеског града и чланови ансамбла овдашњег Театра "Јоаким Вујић". Уз помоћ публике која је представљала "планински народ".

Са Пинтеровим текстом о "планинском народу", коме је забрањено да говори својим "планинским" језиком, перформанс је започео, а онда је пуштен аутентичан радиофонски запис говора који је овај драмски писац одржао приликом пријема Нобелове награде за књижевност.

Оштра критика америчке политике, која сеје смрт широм света, од Србије до Авганистана, идеолошка је потка перформанса који, као и Пинтер, алудира на савест и свест човечанства увученог у игру и причу о "демократији која ослобађа и доноси просперитет". Уз напалм и бомбе са осиромашеним уранијумом.