Закон јачег и голубија пошта

Ако отворите електронску верзију Нацрта законика о кривичном поступку и у претраживачу укуцате реч „истина”, не бисте је пронашли, каже др Милан Шкулић, професор Кривичног процесног права на Правном факултету у Београду.

Радна група Министарства правде убрзано ради на усаглашавању нацрта новог законика с великим бројем примедби и предлога стручне јавности. Професор Шкулић, међутим, упозорава да ће се кривично правосуђе Србије наћи у великом проблему ако „пређе” на амерички модел суђења где су судије само посматрачи доказног двобоја у коме ће важити најпре „закон јачег”.

– Већина грађана од кривичног суда очекује истину, а не некакво доказно бодовање страначког извођења доказа. Писци новог ЗКП-а потпуно елиминишу истину из нашег кривичног поступка– каже др Шкулић.

Кривични поступци у Србији су спори и због тога што грађани избегавају да приме позив, па су писци новог законика предвидели низ начина да позив стигне до окривљеног.

– Иако није спорно да је потребно увести ефикасније начине позивања, чини се да се у Нацрту озбиљно претерало. Ако се грађанин не затекне у стану, позив се може предати члану његовог домаћинства старијем од шеснаест година, који је дужан да га прими. Како ће се утврђивати године члана домаћинства?Не постоји казна за његово одбијање да прими позив. Да ли ће му се тада папир „гурати у руке” или ће се, можда, применити физичка сила – пита се професор Шкулић.

„Ако се члан породичног домаћинства не затекне, писмено ће се предати портиру, суседуили председнику кућног савета, ако они на то пристану, и тиме се сматра да је достављање извршено”, каже Нацрт законика.

– Ово је невероватна одредба. Српски комшијски односи су понекад поприлично поремећени и лако је замислити суседа који ће радо примити писмено које се иначе лично доставља, а онда га хладнокрвно уништити, те свог злосрећног суседа изложити одређеним процесним последицама. И, наравно, ту је „коначно решење”, па ако особа која није дужна да прими писмено (портир, сусед, председник кућног савета, колега с радног места), одбије да то учини, достављач оставља обавештење да ће се позив истаћи на огласној табли и, по могућству, интернет страници суда, па када прође осам дана, сматра се да је достављање извршено. Ефикасно, нема шта!Добро је да није предвиђено достављање писмена и „голубијом поштом” – каже др Шкулић.

У детаљној анализи нацрта ЗКП-а, написаној за адвокатски часопис „Бранич” и „Ревију за кривично право”, професор Шкулић није изоставио ни језичке недоумице.

– Веома је необична одредба члана 2, став 2, по којој „сви изрази који се користе у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род”. Дакле, овде је реч о баш свимизразима, па тако када се користи „мушка” реч „поступак”, то би значило да постоји и таква „женска” реч, а да не говоримо о терминима као што су:„орган”, „језик”, „закон”, „законик”, „акт”, „устав”... Све ове речи, подразумева се по творцима Нацрта, морају бити и у женском роду. То само може да радује све наше борце и „боркиње” за људска права – каже професор.

Када је реч о различитим степенима сумње, као што су „основана” и „оправдана” сумња, професор указује да су њихове дефиниције у потпуној супротности с претпоставком невиности.

– Реч је, заправо, о претпоставци кривице. Ако се претпоставља „да је одређено лице учинило кривично дело”, онда то значи да се претпоставља да је он крив, чиме се дерогира претпоставка невиности, која није садржана само у Законику о кривичном поступку, већ и у Уставу и важним међународноправним документима. Када се каже да основ сумње, основана сумња, односно оправдана сумња представљају претпоставку да је одређено лице учинило кривично дело, то значи да се тиме претпоставља кривица – каже др Шкулић.

Тврди да Нацрт законика о кривичном поступку Србије представља „прилично лош и недотеран текст, за који се треба искрено надати да никада неће у овом облику постати извор права”.

– Нацрт је препун веома лоших решења, почев од оних најкрупнијих која су концепцијске природе, до правно-техничких омашки и грешака, озбиљних нејасноћа и неусаглашености. Њиме се, поред овога, у наш кривичнопроцесни систем уводе неки процесни механизми који су потпуно атипични за највећи број земаља континенталне Европе, што у пракси, ако би таква нормативна решења добила снагу закона, може имати веома негативне консеквенце, како по уређеност правног система, тако и по права и слободе грађана – каже проф. др Милан Шкулић.

Садашње стање у нашем кривичном правосуђу није добро и морају се пронаћи начини за његов опоравак, али, каже наш саговорник, Нацрт законика о кривичном поступку Србије представља изразито погрешан лек.