Србија поново „звезда у успону”

И трећи пут заредом српски научници су највише свеукупно помињани (цитирање) на чувеној „Томсон Ројтерсовој” листи, због чега је с разлогом наша земља још једном названа „звездом у успону” (Rising Stars)! „Политика” је и тада, надајмо се и сада, прва то обзнанила домаћој јавности.

Сада је предводница у, чак, 12 истраживачких подручја – два више него у јануару прошле године када је завредела ласкаво међународно признање. Или научна област приде у поређењу с последњим самеравањем на измаку 2010. На којем су то новом научноистраживачком пољу овдашњи учени људи испредњачили?

Крупан искорак у објављивању научних чланака (радова) начињен је, у истом месецу пре годину дана, у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским наукама, наукама о материјалима, математици, инжењерству, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

Густо, веома густо сито

У међувремену је преузела вођство у пољопривредним истраживањима – што је разумљиво имајући у виду педолошко-климатске особености и богато стручно завештање из минулих деценија, и свемирској науци (а то није, баш, лако растумачити).

На почасном списку научних „звезда у успону” налазе се Литванија (чланица Европске уније), Гана, Саудијска Арабија, Бугарска (ЕУ земља), Велс (део Уједињеног Краљевства, па и ЕУ), Етиопија, Тринидад и Тобаго, историјски ишчезла Југославија (?) – за молекуларну генетику и биологију – и придошлица Пакистан.

(Свако даље оцењивање и процењивање препуштамо вашој машти и добрим намерама.)

Најугледније и најцењеније самеравање ма чијег научног доприноса у свету, „Сајенс воч” (Science Watch) под окриљем „Томсон Ројтерса”, обухвата праћење учинка појединаца, установа, земаља и часописа у минулих десет година. Научници и институције морају да пређу „чаробни праг” у укупном броју цитата који их сврстава у један одсто (1%) одабраних на свим меридијанима! А земље и часописи (више од 11.000) из 22 истраживачка подручја изашли у протекле две године да буду у горњој половини разврставања изабраних. Из тог мноштва се издвоји 1.800 најбољих чланака, што представља само 0,1 посто свих објављених за 24 месеца. Густо, веома густо сито, зар не?

Двомесечно освежавање

И то се свака два месеца проверава и освежава новим подацима, на основу којих се успиње или силази на лествици научничке почасти.

Србија је у неколико наврата 2009. издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web servis) компаније „Томсон-Ројтерс”, која кроз сажете статистичке извештаје обелодањује преглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету. Процене које указују на убрзан напредак српских истраживача и установа утемељене су на библиометријским подацима, прикупљаним за потребе друге услуге истог понуђача, назване „Суштински научни показатељи” (Essential Science Indicators), чије се коришћење наплаћује.

Компанија „Томсон-Ројтерс”,која кроз сажете статистичке извештаје обзнањујепреглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету, својевремено је преузела Институт за научне информације из Филаделфије, најчувенију међународну установу у сцијентометрији (оцењивање научног доприноса), која је увела разврставање научника, часописа и дисциплина према навођењу (цитирању).

Саме научнике и, надајмо се, државне званичнике ваљало би особито да радује сазнање да је наша земља предводница у данас најбитнијим подручјима за истраживање и високо образовање.

Да ли то значи да нам главомет иде боље од рукомета и ногомета?