Викинзи се уједињују?

Скандинавци, потомци викинга, озбиљно размишљају о свом положају у свету средином 21. века. У трагању за одговорима појавила се и занимљива идеја о стварању скандинавске федерације.

Идеју о стварању нове федерације на северу Европе лансирао је познати шведски историчар Гунар Ветерберг у књизи „Уједињена нордијска федерација“ која је свечано представљена 1. новембра прошле године у Рејкјавику. И то као званични документ Нордијског савета, форума парламената и влада нордијских земаља – Данске, Исланда, Норвешке, Финске, Шведске и аутономних регија Гренланда (Данска), Оландских острва (Финска) и Фарских острва (Данска).

Идеја о уједињењу потомака викинга утемељена је на политичким и економским изазовима 21. века У пет нордијских држава (без острва) живи око 25 милиона људи, а њихов годишњи бруто национални производ износи 1.600 милијарди долара. То је број који може да се мери са економским показатељима Шпаније чија је економија пета по снази у Европској унији и девета на свету.

Нека скандинавска федерација свакако би имала велику економску „тежину“ и сигурно би могла да игра значајну улогу у светским економским организацијама. Могла би, на пример, да сигурно рачуна на чланству Групи 20.

Пораст економског утицаја донео би Скандинавцима већи политички значај. То би из темеља променило садашњу слику о нордијским државама које су досад углавном биле на планетарној политичкој позорници познате као посредници.

Постоје ту, наравно, и неки други циљеви. Бивши норвешки министар иностраних послова и добра Торвалд Столтенберг је 2009. године предложио Скандинавцима да формирају нордијски пакт. Столтенбергова идеја нашла се у новембру прошле године на дневном реду састанка шефова дипломатија скандинавске петорке у Рејкјавику. Наставак разговора најављен је за април 2011. године када ће министри иностраних послова имати састанак у Хелсинкију.

Столтенберг је, најкраће речено, Скандинавцима предложио да формирају неку врсти мини-НАТО-а – Шведска и Финска нису, иначе, чланице западне војне алијансе – који би бринуо о безбедности региона на северу Европе, али и имао војне и цивилне снаге за мисије по свету.

„Живимо у свету у којем више не важи ранија одредница да се нешто дешава тамо негде, далеко“, каже Столтенберг описујући нову геополитичку реалност на планети.

Аналитичари су у предлогу норвешког политичара „пронашли“ две кључне ствари. У мају 2009. године председник Дмитриј Медведев потписао је документ о новој војној стратегији Русије до 2020. године. Овај документ изазвао је тада панику на Западу јер је, између осталог, дефинисао став Русије о могућим сукобима на њеним границама због природног богатства. Нова руска стратегија, наиме, не искључује употребу силе како би ти сукоби били окончани.

Овај део нове руске стратегије протумачен је у западним престоницама као директна претња Москве свету да ће употребити силу како би заштитила своје интересе на Арктику и обезбедила приступ тамошњим огромним природним богатствима.

А управо је Арктик део планете који се наслања на Скандинавију, па су, самим тим, Скандинавци веома заинтересовани да себи осигурају део поларног „колача“.

У књизи шведског историчара детаљно је образложен предлог о стварању скандинавске федерације која би, што је веома интересантно, заправо била монархија. Гунар Ветерберг предлаже да на челу нордијске федерације буде данска круна.

Према информацијама Нордијског савета, ускоро ће се појавити и издање књиге шведског историчара на енглеском језику. После тога очекује се озбиљна расправа о дометима и уопште остваривости идеје о стварању нордијске федерације.

Дежурни песимисти већ су рекли свој суд о судбини Ветербергове федерације. Они кажу да је таква идеја у старту осуђена на пропаст због тога што је дошла из – Шведске. Међу Скандинавцима, наиме, никада нису владали идилични односи, а са највише неповерења гледа се на оно што долази из Шведске. Уколико се такво расположење преслика на идеју о викиншкој федерацији, јасно је да ће књигу шведског историчара брзо прекрити прашина заборава.