Јефтино, a скупо

Прилично апстрактно данас изгледа ситуација у којој купац у радњу улази са 100 динара, а из ње излази са пуном кесом основних животних намирница. Подсећања ради, за ове паре у октобру 2000. године могло је, међутим, да се пазари: 100 грама кафе, литар уља, килограм шећера и килограм кромпира. Истина је да су и зараде тада биле три пута мање, али су са 100 динара, до пре само неколико месеци, муштерије из радње реално могле да изађу само са једном – флашом зејтина.

Иако је сезона спремања зимнице, како кажу трговци, оборила цене, па се уље у појединим радњама тренутно може пазарити и за 74 динара, не сме се заборавити чињеница да су за само неколико година цене производа дуплиране и да се потрошачи с правом жале да, иако их статистичари убеђују у супротно, некако немају осећај да је њихова куповна моћ последњих година – порасла.

Месо, уље и шећер су, додуше, последњих дана, појевтинили у великом броју радњи, али у Покрету за заштиту потрошача упозоравају да су, без обзира на то, цене и даље нереалне и високе, понекад и – највише у региону.

Да нема разлога за хвалисање, а да најављени "екстрапопусти" нису баш нешто нарочито слажу се и многи економисти. Према речима Владане Хамовић из Института за економику пољопривреде, трошкови производње су у међувремену порасли, бензин је поскупео, а трговачке марже повећане. Зато је тешко говорити о драстичном побољшању животног стандарда.

– Трговачке акције и снижења су нормална ствар у свету и свакако их треба поздравити. Међутим, овде је питање до када ће да трају. Чини ми се да су ови попусти више психолошког карактера и да је, можда нешто друго, њихов узрок – посумњала је Владана Хамовић.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, тренутна снижења цена у радњама тумачи више као трговачки трик.

Према његовим речима, продавци обично снизе цену једног производа, а купци, привучени таквим квазиснижењем, улазе у радњу и уз робу која је појевтинила пазаре још десетак намирница.

– Можда су све ове појединачне акције и последица јачања динара, па трговци на ту појаву реагују смањењем само појединих цена. Наше тржиште је и даље затворено и појединци још убирају добре зараде захваљујући тој чињеници. То свакако мора да утиче и на цену и сигурно је да су у нашим радњама производи и због тога скупљи него у окружењу. У Европској унији се, рецимо, цене уља крећу од 0,80 па до 1,20 евра. Ми смо, нажалост, доскора били на тој горњој граници – каже Прокопијевић и објашњава да не треба сметнути с ума да су упоредо са растом цена расле и зараде и да је прилив страног новца утицао да многи производи поскупе.

Ипак, само летимичан поглед на цене у последњих неколико година показује како је живот у Србији из године у годину постајао све скупљи. Тако је, рецимо, килограм јунетине у октобру 2000. године коштао 170 динара, пилетина се куповала за 85 динара, а бели сир за 70 динара по килограму. За 100 грама кафе тада се издвајало 20 динара, а за литар уља и килограм шећера по 30 динара.