Већина за гласање по снегу

Већина странака, судећи према изјавама њихових представника, спремна је за изборе већ сад и залаже се за њихово одржавање што пре. Неопходно је, наравно, да пре тога на референдуму буде потврђен нови српски устав. У српским политичким странкама, званично, нико и не сумња у такав исход изјашњавања грађана 28. и 29. октобра.
Слободан Антонић, политички аналитичар, међутим, није толико сигуран, али, ипак, под претпоставком да референдум успе, мисли да је најранији датум за одржавање избора 24. децембар.

– Ако референдум успе и ако се све ствари око проглашавања устава, доношења уставног закона и друге формалности заврше веома брзо, рецимо до 8. новембра, избори би, због потребних 45 дана за кампању, најраније могли да буду одржани 24. децембра – каже Антонић за "Политику".

За што раније изборе су, према његовом мишљењу, највише заинтересоване странке владајуће коалиције, јер би могле да експлоатишу успех које су постигле доношењем устава. То би, свакако, највише одговарало Демократској странци Србије којој је доношење новог устава било и главно предизборно обећање на претходном гласању.

На крилима тек донетог устава, могле би, према Антонићевом мишљењу, да у кампању крену и остале странке владајуће коалиције. Много је важније, ипак, сматра Антонић, то што је децембар увек месец када грађани "некако имају више пара" и "више је оптимизма у народу, јер сви очекују нешто лепше од нове године".

– Колико је децембар погодан за изборе, толико из истог разлога, односно због мањка пара и опште атмосфере која тада влада, јануар није добро време за изјашњавање грађана. Људи се истроше у децембру, немају пара, влада некаква депресија – додаје Антонић.

Иако се у круговима блиским владајућој коалицији спекулисало и са могућношћу да се двотрећинском већином у Народној скупштини измени изборни закон како би период за кампању био скраћен са 45 на 30 дана, Антонић каже да је то мало вероватно.

– Све је могуће, јер све је ствар договора, али не видим да тренутно постоји могућност за такав договор – каже Антонић.

Што се тиче опозиције, ту је ствар нешто другачија. Демократској странци, наиме, није толико битан термин избора колико им је важно да истовремено буду одржани и парламентарни и председнички избори.

– То је, међутим, ствар преговора. Они не би морали да иду на председничке изборе уколико се уставним законом регулише да председник може да заврши мандат започет и пре доношења новог устава. С друге стране, они кажу да су спремни и за председничке изборе, јер Борис Тадић има огромне шансе да на њима победи. Рекло би се да иду на сигурно – каже Антонић.

Управо та Тадићева популарност добро би дошла демократама и на парламентарним изборима када би они били одржавани истовремено са председничким.

– Тадић је популарнији од странке и он би је практично вукао на изборима. Потпуно би друга ствар била када би он само из прикрајка посматрао изборе, без активног учешћа на њима – каже Антонић.

Српској радикалној странци, која је према последњим истраживањима најпопуларнија партија, предстојећи избори требало би да послуже да капитализују ту своју популарност. Због тога што су, како Антонић каже, радикали странка за коју се гласа из протеста, због незадовољства, они би били прилично равнодушни према изборима крајем децембра или почетком јануара.

Ако би, међутим, референдумски процес негде "запео" и самим тим померио законске рокове за одржавање избора, радикалима би, можда, ишло у прилог да покушају да још више пролонгирају термин гласања, рачунајући да би у том периоду и евентуално незадовољство грађана још могло да порасте.

С друге стране, и влада би тај период могла да искористи да, како то каже Антонић, можда "упумпа" нешто новца у народ који се претходно истрошио како би то незадовољство било сузбијено.

Иако се готово све странке залажу за што скорије одржавање избора, постоји низ ствари које би могле да утичу на термин гласања. Најважнија од свих је, свакако, питање Косова и Метохије, односно решавање његовог статуса. У великој мери прича о изборима у децембру форсирана је управо због најава да би косовски проблем могао да добије свој финале до краја године. У последње време, међутим, и у дипломатским круговима се говори да одлука о коначном статусу Космета још није сазрела, јер постоје значајне несугласице унутар Контакт групе. Уколико би динамика решавања статуса покрајине била успорена, односно уколико се не би одвијала по раније најављеном плану, онда би се смањила и потреба за хитним расписивањем избора до краја године.