Стечај без поправног

За запослене у предузећима која је, према првим наводима истраге, ојадила "стечајна мафија" не постоји баш никакав разлог за надање да ће предстојећи кривични поступак ишта променити у статусу њихових предузећа. И "Беко", и "Рад", и "Инекс", као и Робне куће "Београд" за које још није извесно да ли ће бити истраге о евентуалним незаконитостима у стечајном поступку, поделиће судбину свих предузећа у стечају у Србији. Имовина ће им бити продата да би били намирени повериоци..., а њима шта остане. (Ово је, уосталом, и суштина приче о стечају.) Придружиће им се "Телеоптик", "Минел-еним", "Југоауто", "22. децембар" и многа друга предузећа.

Иначе, према збирним подацима трговинских судова и Центра за стечај Агенције за приватизацију – која је овај незахвалан посао, у јавности оцењен и као доста прљав, делом преузела од доношења Закона о стечајном поступку почетком прошле године и то за предузећа с доминантним друштвеним власништвом – стечај се надвио над више од хиљаду предузећа у Србији.

Текући истражни поступак и евентуално кривични против стечајних судија ништа не мења у основној чињеници да је стечај над тим фирмама отворен зато што су биле неликвидне и нису измиривале обавезе према повериоцима, сазнаје се у Трговинском суду у Београду.

– Законски услови за отварање стечаја су испуњени, та решења су била предмет контроле Вишег трговинског суда и она су правоснажна – каже Стеван Ђурановић, потпредседник Трговинског суда у Београду. – После првих сазнања о учинку рада "стечајне мафије" Трговински суд је иницирао промену стечајних управника у свим стечајним поступцима. Тренутно је преко 560 таквих предмета, постављени су лиценцирани стечајни управници, испитан је и дотадашњи рад стечајних управника, али... Према новом, баш као и према старом Закону о стечајном поступку – нема ревизије, ни понављања поступка. Тамо где је било могуће наставити поступак по новом Закону о стечајном поступку формирани су Скупштина и Одбор поверилаца ради заштите њихових интереса.

Запосленима у предузећима у стечају једино преостаје нада да ће у већој мери бити сачувана имовина фирме, јер суд има могућности да неке неправилности отклони, па и да поништи уговоре који су склопљени на штету фирме. Од марта ове године покренут је поступак за поништај 20–30 уговора о закупу и продаји. Ђурановић каже да је и у случају продаје дела "Рада" могућа тужба за поништај купопродајног уговора.

На питање да ли ће, у случају поништавања уговора, стечајни управници сносити одговорност за такав рад, Ђурановић каже да по новом Закону стечајни управник својом имовином одговара за свој рад. За сада у Трговинском суду никаквих таквих или сличних поступака није било. Суд их није иницирао, али ни повериоци који у том случају могу бити оштећени. Иначе, Трговински суд региструје све притужбе на стечајни поступак, а интересантно је да у готово 99 одсто случајева примедбе имају запослени у предузећима у стечају, а само у једном проценту повериоци који треба да буду намирени. Ђурановић каже да је разлог за то, делом, што су повериоци врло често банке које су и саме у стечају.

– После избијања афере "стечајне мафије" у јавности се ствара утисак да поменута предузећа нису морала да иду у стечај. Тачно је да нека од њих имају већу имовину него дугове, али то није пресудно у отварању стечајног поступка, већ њихово континуирано неиспуњавање обавеза према повериоцима – каже Ђурановић, додајући да је Трговински суд иницирао код Министарства за рад да се јавност више обавести о правима радника запослених у фирмама у стечају, као што су загарантовани лични доходак и отпремнине за последњу годину до увођења стечајног поступка.