Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одложено до Младића

Одложено до Младића
Да ли ће преговори бити настављени: Оли Рен и Војислав Коштуница (Фото П. Павловић)

Да ли заиста постоји могућност да Србија настави преговоре са Европском унијом о споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) и без испуњења јединог предуслова који нам је постављен – а то је позитивна оцена о пуној сарадњи са Хашким трибуналом? Европски комесар за проширење Оли Рен изјавио је, како јавља Танјуг, синоћ у Бриселу да ће Европска унија "учинити све што може" да помогне Србији да се избори са изазовима с којима се суочава, али да пуна сарадња с Хашким трибуналом остаје "кључни услов" за наставак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању. "Преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Србијом ће бити настављени чим буде успостављена пуна сарадња с Хашким трибуналом", нагласио је Рен у говору на Комитету региона ЕУ. "Нажалост, последњи извештај Хашког трибунала није показао да је дошло до довољног напретка у сарадњи", додао је он, подсећајући на свој састанак с главним тужиоцем Хашког трибунала Карлом дел Понте 29. септембра у Хелсинкију.

Рен је нагласио да ће, међутим, ЕУ учинити "све што може да помогне Србији да се избори са озбиљним изазовима с којима се суочава" и настави на путу европских интеграција.

Европски комесар је изразио задовољство због завршних разговора који се воде у ЕУ о споразумима о визним олакшицама и реадмисији са земљама западног Балкана. "Ја сам оптимиста и надам се да ће мандати за преговоре бити усвојени у наредних неколико дана или недеља", нагласио је Рен.

О наставку преговора и помоћи Србији први пут је отворено разговарао председник Србије Борис Тадић са својим домаћинима у Италији, председником Ђорђом Наполитаном, премијером Романом Продијем и шефом дипломатије Масимом Д’Алемом, приликом његовог боравка у Риму.

"Председник Србије је добио подршку за наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, да се тај споразум потпише до краја године, условно, а да будућа влада завршетак сарадње с хашким судом учини својим апсолутним приоритетом, на шта се председник Тадић обавезао", изјавио је јуче Танјугу спољнополитички саветник председника Србије Вук Јеремић.

Званичници ЕУ од којих смо затражили коментар били су много уздржанији. Поновили су да Брисел неће одустати од захтева да влада у Београду испуни своју међународну обавезу према Хашком трибуналу, али је спреман да настави преговоре истог тренутка кад се то догоди. Најјаснији доказ пуне сарадње са судом у Хагу је, наравно, хапшење и изручење Ратка Младића и осталих оптуженика, односно позитиван извештај главне хашке тужитељке Карле дел Понте.

Жозеп Љоверас, шеф делегације Европске комисије у Београду, изјавио је јуче на конференцији за новинаре Београдског центра за европске интеграције да ЕУ није променила свој став о испуњењу политичких услова за наставак преговора, али да је у међувремену наставила да пружа финансијску, техничку и организациону помоћ Србији у њеном процесу приближавања Унији. Он је рекао да Србија има капацитете да веома брзо по наставку преговора престигне неке земље у приступању ЕУ.

Тања Мишчевић, директор Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, подсетила је да процес европске интеграције Србије има два тока. Једно су формални преговори о ССПу, који нису суспендовани, већ у мају привремено одложени до испуњења "хашког услова" (дакле, нисмо кажњени, нити под санкцијама), али у том делу смо заиста у заостатку за осталим државама региона. Техничке припреме за будуће приступање Унији су, међутим, настављене, теку неометано, и ту је много тога успешно урађено. Настављена је подршка и помоћ ЕУ, чак је у неким областима и проширена. Већ и то је доказ да Брисел није одустао од "европске перспективе" за Србију, и да верује да ћемо испунити све своје обавезе како бисмо завршили и онај формални део преговора.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.