Чудесно остварање

Не памти се да је једна наша репрезентација постигла тако велики успех у значајном европском такмичењу под околностима какве су биле у бараж сусретима младих за Европски шампионат.
 А ни тако узбудљиве и по развоју догађаја на терену необичне утакмице, у којима је коначан исход био сензационалан, као у два меча између Србије и Шведске.
После пораза од 3:0 у Новом Саду, наши су направили такав преокрет којем се нису надали ни највећи оптимисти. Победити у гостима са 5:0, анулирати предност ривала после 35 минута игре, касније га и потпуно дотући, чак и понизити, подвиг је готово без преседана.
Оно што је било најупечатљивије у игри наше репрезентације јесте навероватна жеља за победом, која екипу није напуштала током целог меча. Играли су срчано, али мудро, дисциплиновано, стрпљиво и тактички беспрекорно. У сваком моменту знали су шта хоће. Осећао се јак колективни дух и идеја сви за једнога, један за све.

Срећа их је погледала са оба ока у првих десетак минута првог дела игре када су постигли два гола. Бајка је почела после другог поготка после кога су били у огромној предности, јер је ривал осетио сву тежину шока због брзо примљених голова и да пред собом има потпуно други тим од онога из Новог Сада. Схватили су Швеђани да им се веома брзо топи велика предност и да у наредних осамдесетак минута могу да изгубе све. Тај страх, уз наравно фантастичну игру наших репрезентативаца, паралисао их је. Колико су били изгубљени могло се видети и по томе што су јунаци њихове победе у Новом Саду, Ђурић и Холмен, били потпуно индиспонирани, а распала и одбрана, о коју су се у првом мечу разбијали сви наши напади. Изгубила се дисциплина и организација у игри, па су се појавиле велике пукотине, нарочито по странама и цео систем се срушио као кула од карата.

Кроз њихову спортску трагедију најбоље се може схватити у каквом је стању пре овог меча била наша репрезентација.

Међутим, последице неуспеха Швеђана нису толико занимљиве за нас колико шта се то променило код наше екипе, у односу на први меч. По ономе што се могло видети много.

Ђукић је направио промене у тиму, али није хтео да мења игру. Није руку на срце ни могао, јер је императив био да се оствари повољан резултат. За нападачку концепцију имао је, показало се, изузетно мотивисане играча, што је необично с обзиром на то у каквом се стању налазио тим. Са Стефаном Бабовићем и Миланом Смиљанићем на првим местима, уз хитрог и продорног Антонија Рукавину са мало повученијим Дејаном Миловановићем остварио је већу покретљивост, пробојност и надасве ефикасност у нападачким акцијама и додатно обезбеђење нашег гола.

Међутим треба истаћи да су оба меча била слична. Подударност је фрапантна. У првих десетак минута у оба сусрета пали су голови који су одлучили победника (у Новом Саду 4. и 9. минут у Тролхатену у 8. и 11). Коначан резултат утакмице решен је у 62. у првом, и 66. минуту у другом мечу. Обе репрезентације су претрпеле шок од рано примљених голова и ни једна ни друга се од тог  нису опоравила у току меча.

А како су се ствари одвијале на терену сазанали смо из прве руке од Душка Тошића, једног од најзапаженијих појединаца у нашој репрезентацији:

– Пораз у Новом Саду нас је страшно погодио. У Шведску смо отишли под тим мучним утиском, али ипак са потајном надом, која је како се примицао почетак меча, бивала све већа. Знали смо и то да онако лошу игру као у првом мечу не можемо да поновимо. Сваки од нас је имао додатан мотив да се искупи, јер је то стварно био наш невероватно лош дан. Нашу веру да можемо много више подигло је и фантастично навијање наших људи који живе и раде у Шведској, који су у великом броју били на стадиону. После првог гола све нам је кренуло онако како се само пожелети може. На крају меча, зачудио сам се, нисам осећао умор, иако смо играли на тешком терену. Срце ме је водило, а ноге саме носиле.

Тошић је казао да је имао још један мотив. На трибинама је био његов тренер из Сошоа, Алан Перин. Француз је дошао у Шведску да види да ли у двема репрезентацијама има играче, који би били интересантни за његов клуб. Током меча је бодрио Тошића, а и наше фудбалере, чијом је игром одушевљен. Не би зато било чудно да неко од саиграча ускоро придружи Тошићу у Сошоу.

Интресантно је било и интонирање наше химне пре меча коју смо први пут чули без музичке пратње. Био је то леп гест домаћина а труд шведског уметника да што тачније отпева Боже правде наишао је на симпатије и наших репрезентативаца и публике.

И на крају да подсетимо завршно такмичење Европског првенства за младе одржаће се у Холандији од 10. до 23. јуна следеће године, а наша репрезентација је по трећи пут заредом изборила право учешћа.

-----------------------------------------------------------

Бабовић: Победa каратерa и колектива

Јунак сензационалне победе наше репрезентације против Шведске, двоструки стрелац Стефана Бабовић је после преспаване ноћи и сређених утисака казао:

– Осећам се феноменално. Био је то тежак меч у којем смо показали да имамо јак карактер, колективан дух и да верујемо у себе. Желели смо да докажемо свима који су нас прерано отписали, да је утакмица у Новом Саду била само лош дан и да нисмо заслужили толике увреде. Сада је бар јасно да имамо и велики квалитет, односно да смо међу најбољима екипама у Европи.

По Бабовићевим речима победника је одлучио индивидуални квалитет наших играча, који је био сјајно уклопљен у колективну игру.

У току сусрета изавнредно је сарађивао са Антонијом Рукавином десним беком Бежаније. Изгледало је као да су претходно одиграли безброј мечева:

– Одлично смо се разумели у кључним тренуцима. Тачно сам знао када ће да ми упути лопту и бирао најповољнији положају, а он када је најбољи моменат да ми је дода у ноге. Код првог гола сам знао, када сам се ослободио противничког играча, да је голман покривен и да неће моћи да одбрани мој ударац. Код другог сам био у позицији, из које се не промашује.

Бабовић је још рекао да им је пред реванш Ђукић казао да је не смеју да дозволе да се поново обрукају:

– Рекао је како треба да играмо. Да се не плашимо ни противника ни важности меча и да ће сву одговорност преузети на себе. То нам је био велики подстрек. Видели сте како смо одиграли, колико смо само срца, труда, жеље и хтења уложили. После меча био сам исцрпљен, једва сам стојао на ногама.

Бабовић је био одушевљен што је њему, његовим саиграчима и стручном штабу указана част да се појаве пред публиком на нашем највећем стадиону пред јучерашњи меча наше најбоље репрезентације са Јерменијом.

-----------------------------------------------------------

Ђукићу 10.000 евра