Озеленеће рудничка јаловишта Бора

Бор – Ако ће минулу годину Борани памтити по почетку градње нове топионице бакра, ова ће их свакако највише радовати због одлуке да свој град озелене. Управо су проглашени победници тендера за санацију овдашњег једновековног еколошког загађивача, па ће почети да ишчезава слика сурог, беживотног брда рудничке јаловине. Реч је о великом пројекту, вредном 33 милиона долара који повољним кредитом помаже Светска банка. До 10. јула холандска фирма „Витевен“ треба да заврши пројекат, по коме ће још четири победника на тендеру, по светским стандардима, почети да „лече“ деценијама деградирано рудничко земљиште на површини од око 400 хектара. Депримирајуће сива рудничка јаловишта прекриће шуме и зеленило будућег борског парка.

У наредне три године биће завршена и савремена топионица бакра, која ће Боране ослободити штетних отпадних гасова и прашине. Биће, дакле, више бакра и злата, али и чистог ваздуха и здравља.

Делује нестварно када директор Борског комбината бакра Благоје Спасковски каже да ће Борани већ 2014. године имати у ваздуху 400 пута мање сумпор-диоксида и 40 пута мање угљен-диоксида. Практично ових отровних гасова ће бити тек око један проценат. Биће више бакра и сумпорне киселине који ће се боље „хватати“ у новим топионичким уређајима. Дакле, и више новца, и здравља. А топионичари ће, да се не поверује, радити у белим мантилима.

Вишеструко ће се исплатити улог од 175 милиона евра, да би се годишње, у здравијим и хуманијим условима, прерађивало 400.000 тона концентрата бакра из рудника у Бору и Мајданпеку и, из сумпор-диоксида, производити исто толико тона сумпорне киселине. Држава је дала гаранцију да ће Борани на време отплатити кредит Развојне банке Канаде од 235 милиона евра што је, коначно, борске пројекте економског и еколошког препорода, покренуло са мртве тачке. Без те гаранције, кажу у Бору, тешко да би било ичега. Упркос томе што је цена бакра на светској берзи већа него икада – готово десет хиљада долара за тону.

Нова борска „еколошка“ топионица више неће бити загађивач. Прашина из борских топионичких димњака повремено је уништавала летину на ширем подручју Бора. Многи већ сада верују да ће еколошким подухватима оживети и Борска река, деценијама потпуно мртва од борских рудничких и топионичких отпада. Она је затровала и воду Тимока и готово пет хиљада хектара ораница у зајечарској и борској општини, до улива у Дунав.

Озелењавањем и оживљавањем рудничких јаловишта, престаће и вишедеценијске тегобе сељана Великог Кривеља, Оштреља и Слатине у борској и Рготине, Трнавца и Вражогрнца у зајечарској општини. Ветар их је затрпавао прашином са рудничких копова, а Борска река плавила отровима.

Житељи Зајечара неће више стрепети од потопа од могуће хаварије колектора испод јаловишта кривељског рудника. Директор Благоје Спасковски рекао је недавно да је управо тај „климави“ колектор утицао да нагло оседи. Опасно је испуцао на више места па се могло лако догодити да пукне и флотацијска брана и да, огромна отровна бујица потопи сва села низводно, и већи део Зајечара. Огромну штету претрпело би и сливно подручје Дунава у Бугарској.– Санирали смо 236 метара колектора у најкритичније делу, а у току је санација још 550 метара – каже Спасковски. – Одахнуо сам. Захвалан сам нашим стручњацима који су посао завршили три пута брже и пет пута јевтиније од неких специјализованих извођача.

Парама Светске банке (биће уложено око пет милиона евра) биће саграђен још један колектор, дужине три километра. Биће саграђено и постројење за пречишћавање отпадних рудничких вода (улог пет милиона евра) и – на свим тим пословима санације, у наредне три године, посао ће имати хиљаду борских радника...

Стојан Тодоровић