Зашто су Хрвати бољи трговци од нас

Стиче се утисак да је Партизан на европском тржишту могао много боље да профитира након остварених успеха и пласмана у Лиги Европе и Лиги шампиона. Постоји оправдано мишљење да је пропуштена још једна добра прилика да се добро напуни клупска каса. Ко је крив што је уместо 8.000.000 евра могло да се слије још толико пара а није? Шта је тренутно најбољи српски фудбалски клуб добио а шта изгубио?

„Црно-бели” су пласманом у Лигу шампиона у доброј мери побољшали имиџ, озбиљно скренули пажњу великих клубова, а с друге стране нису то наплатили онако како су очекивали. Изостала је сарадња с великим фирмама…

У клупску касу се слило много мање пара од трансфера, јер је добар део тог колача отишао у џепове менаџера. У прошлом периоду било јер много погрешних потеза који су скупо коштали „црно-беле”. Не тако давно за одлазак Миралема Сулејманија у Холандију Партизан је добио „мршавих” 300.000 евра да би данас његова цена вишеструко порасла у дресу холандског Ајакса у коме је данас најскупљи играч тог тима: његова цена мери се милионима евра.

Зашто је талентовани Никола Гулан отишао у Фиорентину с непуних 17 година за само 500.000 евра! Да ли је за Адема Љајића могло да се добије више од 8,5 милона евра. Прави трансфер, бар за овдашње прилике, био је у случају одласка Стевана Јоветића (17,5 милона евра) у Фиорентину, али пола пара од трансфера опет је припало менаџерима.

С друге стране узмимо пример Хрвата који то много боље раде од нас. Рецимо, чак тројица фудбалера загребачког Динама потписало је уговоре с лондонским Тотенхемом: Лука Модрић за рекордан трансфер од чак 22 милона евра, Ведран Ћорлука 15, Нико Крањчар (13) а голман сплитског Хајдука Стипе Плетикоса за 2,7 милиона евра.

Партизану су руке везане, јер је већина његових играча у „канџама” менаџера, па се садашњи председник Драган Ђурић недавно жестоко успротивио, најавивши борбу и заштиту свих права својих играча. Ипак, чини се, да не само Партизан већ и остали наши клубови умногоме зависе од менаџера и њихове добре воље. Да ли је могуће да екипа која је стално у успону, бар што се резултата у Европи тиче, не може ове зиме да прода ни једног играча. Пола зимског прелазног рока је прошло а на Партизанову адресу бар до јуче није стигла ни једна званична понуда. То се одавно није догодило. Да ли је то аларм за српски клупски фудбал или у нашим најбољим клубовима морају озбиљно да се позабаве са недостатком свежих идеја.

Контроверзни Здравко Мамић, извршни потпредседник загребачког Динама, у суштини „алфа и омега” тог клуба, као од шале и то не за било који новац продаје играче. Заправо близу 90 одсто трансфера из Хрватске иде преко њега. Ми, нажалост, данас више немамо таквог човека.

Каква је ситуација данас. Партизан у овом моменту има скупљи тим од Звезде. Цена „црно-белог” тима је 32, 1 милион евра а комшија са друге стране Топчидерског брда 28, 2 милиона евра. Просечна цена Партизановог играча је око 1,2 милиона а Звездиног 911.000 евра. Да ли су Хрвати заиста толико бољи фудбалери од нас, да ли је у питању то што су једноставно успешнији трговци од нас или челници наших најбољих клубова не говоре истину како би мање плаћали порезе, како би клупским оперативцима новац одлазио на приватне рачуне… 

Реал из Мадрида је понудио за Герета Бејла чак 80 милиона евра. Тотенхем је брзо узвратио, понудивши му недељну плату за 100.000 фунти! Тако то раде велики…

Драган Тодоровић