Мудрији од лопова

Ако се човек сам чува и бог ће га чувати, често може да се чује у народу. А, како стварно да сачувамо имовину? Да ли су и колико безбедна сигурносна врата, да ли је боље ставити решетке на прозоре или уградити алармни систем, речју, шта да се учини за миран сан. И, наравно, колико све то кошта?

Стручњаци ће вам рећи да је свака заштита добра, да већ само њено постојање одвраћа потенцијалног лопова од провале, а да вредност онога што жели да се сачува одређује и висину улагања у заштитне системе.

Најјефтинија заштита је, свакако, сигурносна брава, са летвом (око сто евра), која се монтира искључиво на квалитетна врта, израђена од пуног дрвета, са чврстим штоковима. Знатно јача заштита је она са "Х" сигурносном бравом која закључава у пет тачака и стаје око 220 евра. Следећи корак су сигурносна врата чија се цена креће од 500 па до скоро хиљаду евра. Цена зависи не само од квалитета браве, материјала од којег је направљена, боје, већ и од украса који се на њима налазе.

Има и знатно јефтинијих сигурносних врата, на тржишту има и увозних која коштају свега око две стотине евра, али са овом јефтиноћом, изгледа, треба бити опрезан: искусни тврде да се често кваре, блокира им се механизам.

За станове у приземљу најбоља заштита на прозорима је решетка, а на улазу, сигурносна врата или, уколико су врата чвршћа, сигурносна брава. На све то, као додатна могућност иду и алармни уређаји. Они су право решење код индивидуалних објеката, код породичних кућа, где има много отвора јер не могу баш свуда да се ставе решетке. Аларм не спречава улаз у зграду или стан, али детектује провалника и може да узбуни и дојави.

– Узбуна је сирена која гласно завија, а дојава је аутоматско укључивање уређаја које саопштава провалу на мобилни телефон, јавља полицији, комшији... На тржишту има много различитих аларма, и то врло квалитетних, који могу да дојаве на два, четири, шест бројева. Ипак, кад је реч о индивидуалним објектима много значи ако имају и пасивну и активну безбедност. То се тек на лицу места договара са клијентом. Зашто? У основној верзији, аларм ће детектовати улаз, али неће спречити провалника да уђе. Квалитетан аларм чини 49 одсто система, а 51 одсто његова монтажа и одржавање – каже Борко Гајиновић, директор фирме која се већ 17 година бави сигурносном опремом и системима обезбеђења. – Аларми имају читав низ опција и могућности које се надограђују. Што је већи објекат, што је већа вредност онога што се штити, то аутоматски налаже да се угради више компоненти и система. Онај најједноставнији (централа и сензор) стаје око сто евра. Постоји могућност надоградње противпожарне опреме, а и уз то иде систем дојаве. Било ватрогасцима, било некој од агенција које се баве физичким обезбеђењем које имају интервентне службе, патроле... На све то се надовезује видео надзор, са снимањем. Он је битан јер снима и чува неки претходни период од, рецимо, 24 сата, или неколико месеци. То је важно јер се озбиљније крађе планирају много раније, а на основу тих снимака аналитичари могу касније да усмере истрагу.

Ипак, многи мисле да свака видљива заштита скреће пажњу да се нешто крије и јасан је сигнал лоповима да могу да дођу до плена.

– Условно бих се сложио са тим – каже наш саговорник. – У најгрубљој подели провалника, у прву групу спадају наркомани који не бирају кад им загусти и улазе тамо где им је најлакше. У другој групу су већ прави лопови који прво типују, па се тек онда упуштају у "посао". Квалитетна врата елиминишу многе јер треба доста времена да се обију, а и свака провала је бучна. Уосталом, нема тог систем који не може да се онеспособи.