Би-Би-Си напушта Балкан

Светски сервис Би-Би-Сија, део британског јавног сервиса који финансира влада, саопштио је да затвара пет језичких редакција, међу којима су и три на Балкану – српску, албанску и македонску. Осим тога значајно ће бити смањен програм у Русији и Кини. Жестоки резови оставиће без посла 650 људи, чак четвртину запослених, што је изазвало снажно негодовање синдиката, док поједини критичари сматрају да се британски јавни сервис повлачи из стратешки важних делова света у незгодном тренутку.

Мере су одговор на смањење буџета и потребу да се оствари уштеда од 16 одсто, најављена ребалансом буџета прошлог октобра, наводи се у саопштењу Би-Би-Сија. Поред поменуте три, гасе се и португалска редакција за Африку и сервис на енглеском за карипско подручје, чиме је овај интернационални мултимедијални емитер смањио број редакција на страним језицима са 32 на 27.

„То је, једноставно, сурова економска логика, али досад није забележено у оваквим јавних сервисима. На крају крајева, Би-Би-Сије узор свим јавним сервисима,“ каже Слободан Ступар, дугогодишњи дописник Би-Би-Сија из Београда. Он и још четворо колега уз 15 запослених у Лондону чине српски сервис Би-Би-Сија, јуче су званично обавштени да су остали без посла.

Програм на српском преносило је тридесетак радио станица из Србије, Црне Горе и са Косова. Вишедеценијски „прозор у свет“ отворен је још пре Другог светског рата емитовање програма за Југославију. Преко Радио Лондона се Борислав Пекић два пута недељно обраћао слушаоцима у Југославији и од тога су настала „Писма из туђине“.

Распадом Југославије почетком деведесетих дошло је до оснивања хрватске и српске редакције. Сервис на хрватском је затворен 2005, што значи да се новим потезом британски јавни сервис потпуно повлачи са Балкана.

„То је доста занимљива чињеница и из ње се могу извлачити разноразни закључци. Овај простор је некада био приоритет британске политике, али очигледно је да се он сада премешта према Блиском Истоку, Азији и неким другим регионима,“ каже Ступар.

Да ли је ова одлука уједно последица процене да су медији код нас сада слободнији и да не постоји потреба за Би-Би-Сијевим сервисом?

„Медији овде јесу слободнији и то нико не може да спори, али ја мислим да је и даље постојала потреба да Би-Би-Си овде постоји и извештава за овај простор, јер је начин на који је то радио доста различит од овдашњих медија. Ми не пратимо само догађај, него подсећамо на узрок и указујемо на могуће последице и шта се иза тога крије,“ каже Ступар.

Из Би-Би-Сија поручују да одлука да се затворе одређене редакције ни у ком случају није одраз њиховог појединачног успеха.

„Било је неопходно остварити уштеде имајући у виду смањење буџета као и обавезу да напоре усмеримо ка језицима за којима су потребе највеће и на којима је наш утицај највећи,“ рекао је директор Би-Би-Си Глобал њуза Питер Хорокс.

Великим реструктурисањем уштедеће се 46 милиона фунти до априла 2014, када ће Светски сервис почети да се финансира од ТВ претплате, од које до сада није зависио.

Промене обухватају и крај радијског програма на седам језика и преусмеравање услуга на интернет и нове медијске садржаје. Неће више бити радијског програма на азербејџанском, мандаринском кинеском, руском (неке емисије остају онлајн), шпанском за Кубу, турском, вијетнамском и украјинском.

Критичари страхују да ће ови резови смањити утицај Велике Британије у свету.

„Велика количина меке моћи долази из Светског сервиса и та чињеница се овим дивљачким резовима просто занемарује,“ коментарише за „Фајненшел тајмс“ Стивен Барнет, професор комуникације на универзитету у Вестминстеру. Он додаје да укидање сервиса у тако важним регионима није само на штету тамошњих слушалаца него је и супротно интересима Британије.

Сервиси на западном Балкану се укидају у осетљиво време, посебно у Босни и Херцеговини, пише овај угледни лондонски дневни лист. У британској влади међутим сматрају да су кресања апсолутно правчина и да Би-Би-Си као институција која се финансира из јавних средстава мора да учествује у смањењу дефицита.

Светски сервис преко различитих платформи недељно допире до 180 милиона људи широм света, укључујући кратке таласе, АМ, ФМ, дигиталне сателитске и кабловске канале. Најновијим резовима тај број ће бити смањен за 30 милиона.

Ј. Каваја