Расту куле на „крову Србије”

Нови Пазар – Средњовековна српска историја овде не мора да се учи из књига. Са узвишења поред срушених купола Ђурђевих ступова игуман Герасим је више пута основцима објашњавао да је Растко Немањић као дечачић долазио овде и гледао како раде мајстори које је ангажовао његов отац велики жупан Стефан Немања да црквеним здањем захвали Светом Георгију што се избавио из тамнице. Млађани Растко рођен је доле, у Дежевској долини, у селу Мишчиће, које је име добило јер је разнежени отац велики жупан тепао мезимцу: „Мишче моје мало”. И данас Светосавску химну певају деца поред старог храста и металног крста у близини остатака старе цркве у селу, за коју се верује да је из доба Немањића. У подножју брда је и Петрова црква где је Немања крстио најмлађег сина, и где се у корист својих старијих синова одрекао државне власти како би пошао пут Атоса, стопама сина Растка.

Велики снег натерао је зимус мајсторе, који настоје да поправе оно што су људи и време оштетили, да одложе алат. А чим окопни, наставиће где су стали јесенас – да сваким новим каменом изглед Немањине задужбине приближавају некадашњем. Раде по замисли покојног др Јована Нешковића и под стручним надзором архитекте Вељка Вучковића из краљевачког Завода за заштиту споменика културе.

–Обновљени су манастирски конак, монашке келије, историјска трпезарија краља Драгутина, манастирски музеј и библиотека, затим олтарски део цркве и јужна певница – набраја отац Герасим.

Недавно су на манастирској цркви постављена нова, права врата.

– Сада црква има неку врсту пуноће и заокруженог простора, а и већи број верника може да присуствује богослужењима – каже протосинђел Герасим.

На пролеће, почеће и даље да расту куле Ђурђевих ступова, по којима је манастир и добио име. Две бочне симетричне куле, за које се тврди да су биле високе по 20 метара, срушене су пре више од три века, 1689. године, када је и манастир опустео. Преостало камење разношено је и касније у време немачке окупације. Неко је у остацима манастирских ступова видео добар грађевински материјал. Сад на „крову Србије” куле поново расту. После више од три века запуштености, манастир је поново оживео 2000. године када су дошли први монаси и од када се овде служи литургија. Већ скоро деценију траје и мисионарско-приложничка акција „Обновимо себе – подигнимо Ступове”. Укључиле су се многе познате личности, спортисти, певачи, глумци...

– Најважније је што истовремено са обновом ове светиње долази до својеврсне духовне обнове народа, нарочито младих људи у овом крају. Многи су се укључили у акцију и у живот цркве, сазнали више о вери којој се враћају и настоје да суштински живе по њој – казује отац Герасим.

Они који познају игумана Ђурђевих ступова оца Герасима знају да је и он лично знатно допринео обнови и манастира и духовној обнови православне омладине у Расу. Око предузимљивог протосинђела „врти” се низ манифестација са православним предзнаком. Као бившем Београђанину и рок-музичару, оцу Герасиму очигледно није проблем да дође до познатих музичара, глумаца и спортиста (многима од њих је омиљени духовник и пријатељ) и да их доведе на неку приредбу у Нови Пазар. Герасим је један од организатора Васкршњег турнира у малом фудбалу и кошарци, божићних, васкршњих и ђурђевданских концерата. Млади уметници  Раса у игуману виде ослонац, чланови културно-уметничког друштва „Рас” протосинђелу љубе руку, али у њему виде и великог другара, саветника и строгог критичара. И често прошетају до Ђурђевих ступова, поразговарају са игуманом и одозго, као некад млади Растко, с висине погледају на долину Рашке.

Славка Бакрачевић