Туђа срећа не умањује моју

Мецосопран Драгана Југовић-Дел Монако већ годинама је у врху домаће оперске сцене. На Факултету музичких уметности у Београду дипломирала је 1987. године са најбољим оценама уз специјалну премију. Као једини стипендиста италијанске владе, 1989. године из области музике усавршавала се годину дана на Државном конзерваторијуму "Ђузепе Верди" у Милану. Поред италијанског језика студирала је и певала на немачком, француском, руском и енглеском језику. Концертну каријеру започела је као солиста ансамбла за рану музику "Ренесанс", а од 1998. године је првакиња Народног позоришта у Београду. Поред запажених резултата у земљи постигла је и богату интернационалну каријеру.

Драгана Југовић-Дел Монако одаје утисак неговане жене која посебно држи до своје породице и истиче да је у животу најважније бити исправан и човечан и не бити на све спреман ради остварења циља.

ИНТЕРВЈУ

• Да ли је истина да иза сваке успешне жене мора да стоји успешан мушкарац?

– Мислим да не мора да буде тако. Искуство нам говори да је најчешће обрнуто. Наравно да је најлепше када је неко уз вас, никако иза, у свим околностима, лепим и ружним, када вас подржава и, пре свега, разуме. То је онда партнерски однос. Лепо је и дивно кад је неко вама битан уз вас и даје вам подршку све до изласка на сцену. Али, ту подршка престаје. По изласку на сцену остајете сами, ви и ваш таленат, ваша харизма да доминирате и освојите публику. Свако вече изнова сте на испиту пред хиљаду очију, ту више не помаже нико, ни муж, ни фамилија, ни дежурни политичар. Једноставно, можете или не можете. С друге стране, уметници су по дефиницији врло осетљиви људи, а професија оперског певача ретка и благословена. У свету су оперски певачи ретке, егзотичне биљке, неговане са пуно пажње. Певачу пред наступ потребан је мир и пуна концентрација. Обрадује нас порука или писамце крај огледала у гардероби. Моја драга пријатељица и колегиница Милка Стојановић, иако засићена позориштем, годинама долази на сваку моју представу. То ми много значи. Пријатељи су моја велика подршка, а тек мој син, који, од рођења задојен позориштем и музиком, и сам благословен талентом, трчи између чинова до моје гардеробе, коментарише, навија, понекад критикује, тражећи савршенство од мајке. И затим, моја мајка, која благо и из позадине све ове године проживљава са мном моје улоге и ликове, уз најчешћи коментар: "Баш је било фино", а знам да је поносна до неба. Дакле, ужасно је важна подршка, јер сви смо само људи, пре свега, без обзира на професију. Подложни сумњама, преиспитивањима. Нема озбиљног уметника који је тога поштеђен. А на крају, када се скине шминка и погасе светла, у свечаној тишини завршене представе, прижељкујете нечије очи које вам кажу како вас воле због вас самих.

• Који је рецепт за успешност жене?

– Одавно сам схватила мудрост изреке "спознај самога себе". Оно што је за мене појам успешности, не мора да важи за све. Али препознати и тежити ка оном што вас лично испуњава, а при том не повређивати друге. И наравно – веровати. Бити исправан и човечан, ипак не бити на све спреман ради остварења циља. Под овим небом за све нас има довољно свега. Туђа срећа не умањује моју. Не признајем завист и злобу. Добро се добрим враћа!

• Може ли успешна жена да буде породична?

– Породична жена јесте успешна жена. Шта вреди сваки успех ако се после њега жена врати у празан рај? Васпитана сам и одрасла у великој породици, пуној деце и окружена љубављу. Та породица за мене је заувек остала пример и идеал. Живећи дуго година сама са сином, на истим принципима градим и наш однос. Тај процес гајења и васпитања њега донео ми је највећу одговорност, али и највећу радост без обзира на све друге успехе. Време проведено са њим је квалитетно, углавном свуда излазимо и путујемо заједно. Свесна сам да то неће још дуго трајати, да ће он полако кретати својим путем. Дотле га мазим и обасипам љубављу, јер мислим да је то фундаментално важно. Уживам, јер ме је син оплеменио, учинио бољом, и мој лични его, којим је сваки уметник богато обдарен, ставио у други план. Врло често, моја интернационална каријера трпи због тога, али, то је жртва коју са радошћу приносим, и никада му то нећу пребацити.

• Да ли Вас се мушкарци плаше?

– Генерално, данас се већина људи плаши да воли, да се преда до краја другом бићу. То највише говори о њима самима. Ако и воле, боје се да то покажу, најчешће не знајући шта пропуштају. Лично сам особа која се до краја предаје свему што ради, па тако и љубави. Пламтим целим бићем. Храброст је иначе особина којој се дивим, ко ме се плаши не заслужује моје поштовање, а без поштовања нема љубави.

• Који је Ваш савет амбициозним женама, како да остваре своје снове?

– Прво нека сањају, нека имају своје снове, и нека се њих не стиде, ма колико често били ирационални. Вишак рација је често велика препрека у животу. Нека знају да од живота траже и очекују само најбоље, а нека не клону духом када то не добију. И још нешто веома важно: деца нису препрека остваривању амбиција, она чувају оно људско у нама.

• Како се сналазите у кухињи?

– У кухињи се доста добро сналазим, јер сам приморана због сина да кувам сваки дан. Немам кућну помоћницу, и сама уређујем наш дом, јер ми је интимност врло важна. Нисам никаква супержена, али, уз добру организацију и љубав уз коју све радим, успевам све да постигнем. Устајем рано, увече ретко излазим, кад не наступам најчешће сам код куће, где ми је најлепше. Уживам у мом микросвету, у којем ми је удобно и лепо, у њега се увек изнова враћам. У мом дому читам и исписујем странице свог живота. Све остало је музика.