Tuđa sreća ne umanjuje moju

Mecosopran Dragana Jugović-Del Monako već godinama je u vrhu domaće operske scene. Na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu diplomirala je 1987. godine sa najboljim ocenama uz specijalnu premiju. Kao jedini stipendista italijanske vlade, 1989. godine iz oblasti muzike usavršavala se godinu dana na Državnom konzervatorijumu "Đuzepe Verdi" u Milanu. Pored italijanskog jezika studirala je i pevala na nemačkom, francuskom, ruskom i engleskom jeziku. Koncertnu karijeru započela je kao solista ansambla za ranu muziku "Renesans", a od 1998. godine je prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Pored zapaženih rezultata u zemlji postigla je i bogatu internacionalnu karijeru.

Dragana Jugović-Del Monako odaje utisak negovane žene koja posebno drži do svoje porodice i ističe da je u životu najvažnije biti ispravan i čovečan i ne biti na sve spreman radi ostvarenja cilja.

INTERVJU

• Da li je istina da iza svake uspešne žene mora da stoji uspešan muškarac?

– Mislim da ne mora da bude tako. Iskustvo nam govori da je najčešće obrnuto. Naravno da je najlepše kada je neko uz vas, nikako iza, u svim okolnostima, lepim i ružnim, kada vas podržava i, pre svega, razume. To je onda partnerski odnos. Lepo je i divno kad je neko vama bitan uz vas i daje vam podršku sve do izlaska na scenu. Ali, tu podrška prestaje. Po izlasku na scenu ostajete sami, vi i vaš talenat, vaša harizma da dominirate i osvojite publiku. Svako veče iznova ste na ispitu pred hiljadu očiju, tu više ne pomaže niko, ni muž, ni familija, ni dežurni političar. Jednostavno, možete ili ne možete. S druge strane, umetnici su po definiciji vrlo osetljivi ljudi, a profesija operskog pevača retka i blagoslovena. U svetu su operski pevači retke, egzotične biljke, negovane sa puno pažnje. Pevaču pred nastup potreban je mir i puna koncentracija. Obraduje nas poruka ili pisamce kraj ogledala u garderobi. Moja draga prijateljica i koleginica Milka Stojanović, iako zasićena pozorištem, godinama dolazi na svaku moju predstavu. To mi mnogo znači. Prijatelji su moja velika podrška, a tek moj sin, koji, od rođenja zadojen pozorištem i muzikom, i sam blagosloven talentom, trči između činova do moje garderobe, komentariše, navija, ponekad kritikuje, tražeći savršenstvo od majke. I zatim, moja majka, koja blago i iz pozadine sve ove godine proživljava sa mnom moje uloge i likove, uz najčešći komentar: "Baš je bilo fino", a znam da je ponosna do neba. Dakle, užasno je važna podrška, jer svi smo samo ljudi, pre svega, bez obzira na profesiju. Podložni sumnjama, preispitivanjima. Nema ozbiljnog umetnika koji je toga pošteđen. A na kraju, kada se skine šminka i pogase svetla, u svečanoj tišini završene predstave, priželjkujete nečije oči koje vam kažu kako vas vole zbog vas samih.

• Koji je recept za uspešnost žene?

– Odavno sam shvatila mudrost izreke "spoznaj samoga sebe". Ono što je za mene pojam uspešnosti, ne mora da važi za sve. Ali prepoznati i težiti ka onom što vas lično ispunjava, a pri tom ne povređivati druge. I naravno – verovati. Biti ispravan i čovečan, ipak ne biti na sve spreman radi ostvarenja cilja. Pod ovim nebom za sve nas ima dovoljno svega. Tuđa sreća ne umanjuje moju. Ne priznajem zavist i zlobu. Dobro se dobrim vraća!

• Može li uspešna žena da bude porodična?

– Porodična žena jeste uspešna žena. Šta vredi svaki uspeh ako se posle njega žena vrati u prazan raj? Vaspitana sam i odrasla u velikoj porodici, punoj dece i okružena ljubavlju. Ta porodica za mene je zauvek ostala primer i ideal. Živeći dugo godina sama sa sinom, na istim principima gradim i naš odnos. Taj proces gajenja i vaspitanja njega doneo mi je najveću odgovornost, ali i najveću radost bez obzira na sve druge uspehe. Vreme provedeno sa njim je kvalitetno, uglavnom svuda izlazimo i putujemo zajedno. Svesna sam da to neće još dugo trajati, da će on polako kretati svojim putem. Dotle ga mazim i obasipam ljubavlju, jer mislim da je to fundamentalno važno. Uživam, jer me je sin oplemenio, učinio boljom, i moj lični ego, kojim je svaki umetnik bogato obdaren, stavio u drugi plan. Vrlo često, moja internacionalna karijera trpi zbog toga, ali, to je žrtva koju sa radošću prinosim, i nikada mu to neću prebaciti.

• Da li Vas se muškarci plaše?

– Generalno, danas se većina ljudi plaši da voli, da se preda do kraja drugom biću. To najviše govori o njima samima. Ako i vole, boje se da to pokažu, najčešće ne znajući šta propuštaju. Lično sam osoba koja se do kraja predaje svemu što radi, pa tako i ljubavi. Plamtim celim bićem. Hrabrost je inače osobina kojoj se divim, ko me se plaši ne zaslužuje moje poštovanje, a bez poštovanja nema ljubavi.

• Koji je Vaš savet ambicioznim ženama, kako da ostvare svoje snove?

– Prvo neka sanjaju, neka imaju svoje snove, i neka se njih ne stide, ma koliko često bili iracionalni. Višak racija je često velika prepreka u životu. Neka znaju da od života traže i očekuju samo najbolje, a neka ne klonu duhom kada to ne dobiju. I još nešto veoma važno: deca nisu prepreka ostvarivanju ambicija, ona čuvaju ono ljudsko u nama.

• Kako se snalazite u kuhinji?

– U kuhinji se dosta dobro snalazim, jer sam primorana zbog sina da kuvam svaki dan. Nemam kućnu pomoćnicu, i sama uređujem naš dom, jer mi je intimnost vrlo važna. Nisam nikakva superžena, ali, uz dobru organizaciju i ljubav uz koju sve radim, uspevam sve da postignem. Ustajem rano, uveče retko izlazim, kad ne nastupam najčešće sam kod kuće, gde mi je najlepše. Uživam u mom mikrosvetu, u kojem mi je udobno i lepo, u njega se uvek iznova vraćam. U mom domu čitam i ispisujem stranice svog života. Sve ostalo je muzika.