Економски интерес води инвеститоре

Одлука „Горења” да машине за прање и сушење веша производи у Зајечару, а не у Ваљеву, у коме већ прави расхладне уређаје – прилично је наљутила Ваљевце, који кажу да је политика уплела прсте и одвела словеначког инвеститора са плаца купљеног за нову фабрику.

Заборавили су, међутим, само једно – инвеститоре у послу не води сентименталност, већ интерес. У Зајечару, који је Влада Србије прошле године (заједно са Нишом, Краљевом и Новим Пазаром) прогласила за подручја од посебног интереса за развој земље, субвенције по новоотвореном радном месту износе од 4.000 до 10.000 евра. С тим што у производњу треба уложити минимално пола милиона евра и запослити најмање 50 људи.

Дотле за отварање фабрике у Ваљеву или неком другом граду у Србији, подстицаји износе од 2.000 до 5.000 евра по раднику, уз минимално улагање од милион евра и запошљавање, такође, 50 радника. Министар Млађан Динкић најављује могућност да и Ваљево, Сомбор, Кикинда, Крушевац и Врање, већ од фебруара добију статус градова од посебног интереса. Министарство економије ће их предложити, као што је у мају прошле године предложило прву туру приоритетних градова за инвестиције.

Како су уопште Ниш, Нови Пазар, Краљево и Зајечар издвојени и добили двоструко веће субвенције за привлачење инвеститора?

– На основу Програма Владе Србије за оживљавање великих индустријских центара, од посебног интереса за државу, ови градови су у 2010. години идентификовани као индустријски центри са великим проблемима насталим дугогодишњом деградацијом економске активности. Привредни субјекти се дужи период суочавају са проблемима у пословању, неликвидношћу, неупошљавању радне снаге, производних и других капацитета – наводе у Министарству економије и регионалног развоја.

Разлози за издвајање тих градова су и у њиховим просторним потенцијалима и одликама који су детаљно описани у Просторном плану Републике Србије 2010-2020. Зајечар је, на пример, описан као један од градова који имају капацитет да прерасту у „чворишта” са значајним утицајем на развој окружења, односно као носилац развоја региона источне Србије, док су Ниш, Лесковац, Врање, Краљево, Крушевац... маркирани као мотори развоја подручја на коме се налазе.

– У овом тренутку Зајечар, Ниш, Краљево и Нови Пазар имају и велике структурне проблеме који без активне и адекватне државне политике подстицања економске активности могу потпуно да униште ово подручје. Највећи проблем источне Србије, на пример, јесте демографско пражњење, односно најизраженији негативни природни прираштај у земљи (Зајечарски округ – 12,2 одсто) и најстарије становништво – кажу у Министарству економије.

Према подацима Агенције за страна улагања (СИЕПА), Ниш, као некадашњи центар електронске индустрије, пре уласка у групу повлашћених, имао је само 4,5 милиона евра инвестиција у ИТ сектор. Реч је о три софтвераша, извозно оријентисана. Повећавањем субвенција у Ниш, у коме 32.000 људи чека радну књижицу, дошли су јужнокорејска „Јура” и италијански „Дајтек” са намером да отворе 2.000 нових радних места и уложе око 30 милиона евра за почетак. Осим тога још седам фабрика, које углавном већ послују у овом граду у области електронике, ауто и прехрамбене индустрије, намерава да прошири производњу – добило је подстицаје. Зато, како се незванично може чути, размишља се да Ниш буде скинут са овог програма.

Краљево, на чијем се бироу за запошљавање налази 14.500 незапослених, имао је само једног инвеститора – „Аеро ист”, са улагањем 2,6 милиона у авио-индустрију.

Нови Пазар у коме је половина становништва незапослена, односно 21.000, претходних година је убрао четири милиона евра у области хране, пића и пољопривреде.

Зајечар, пак, који је преотео „Горење” и навукао гнев Ваљеваца, није имао ниједну инвестицију. Тако да ће словеначка фабрика бити прва велика инвестиција у источној Србији која је чак 72,3 одсто испод републичког просека по нивоу улагања. Зајечар има око 7.031 становника на бироу рада и стопу незапослености од 30 одсто.

С друге стране, Ваљево, које истина бележи најниже плате и 7.481 незапосленог са стопом од 17 одсто, књижи око 40 милиона инвестиција. У њега су протеклих година осим „Горења” (које планира да запосли још 200 људа), улагали „Голден лејди”, „Енел”, „Вали”, „Аустротерм”... Овај град, некадашње седиште металског комплекса у коме је „Крушик” једино преживео, док су остале фабрике потонуле у лошим приватизацијама, ипак ће се највероватније наћи у друштву оних који су за државу од посебног интереса за улагање.

Осим њега, пред владом ће се наћи и Кикинда и Крушевац, у којима ништа није инвестирано, потом Сомбор, који бележи једну инвестицију од 12,6 милиона евра, и Врање у коме је у индустрију обуће уложено 3,5 милиона евра.

Маријана Авакумовић