Прети ли нови закон клубовима?

Недавно је Извршни комитет Међународног олимпијског комитета суспендовао Олимпијски комитет Гане због настојања власти у Акри да наметну свог кандидата за председника. Већ годину дана због сличних разлога под суспензијом је и Олимпијски комитет Кувајта и то су легитимне одлуке ове глобалне спортске организације јер је Олимпијском повељом предвиђено да су национални олимпијски комитети, поред осталог, дужни да заштите своју аутономију и да се одупру притисцима било које врсте. На првом месту су политички притисци.

Ових дана у нашој јавности најављује се могућност суспензије наших најтрофејнијих фудбалских клубова, па чак и Фудбалског савеза Србије, ако делегати Народне скупштине усвоје актуелну верзију Предлога Закона о спорту, који је у децембру усвојила Влада Србије.

Према тим мишљењима, повод да Европскафудбалскафедерација (Уефа) суспендује Црвену звезду, која се најчешће помиње, Партизан или неки други фудбалски клуб нађен је у члану 190 Предлога Закона о спорту, који гласи

„Ради заштите јавног интереса у области спорта, спортске организације у којима је друштвени, односно државни капитал већински могу бити, полазећи од њиховог друштвеног значаја, традиције и популарности, одређене:

1)    одлуком Владе – за спортске организације од републичког значаја;

2)    одлуком надлежног органа аутономне покрајине – за спортске организације од покрајинског значаја;

3)    одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе – за спортске организације од локалног значаја”...

Споран је представник државног капитала

Даље се, наводи да „Влада одређује представнике друштвеног, односно државног капитала у спортским организацијама из става 1”, као и да ове спортске организације „не могу доносити одлуке и закључивати уговоре без претходне сагласности представника друштвеног, односно државног капитала из става 4. овог члана, осим одлука и уговора мањег значаја. Представници друштвеног, односно државног капитала из става 4. овог члана одбиће да дају сагласност ако би се доношењем одлуке или закључењем уговора угрозио или би могао бити угрожен јавни интерес у области спорта”.

Из клубова који су с поносом истицали да су међу најпознатијим и најуспешнијим српским брендовима, сада се одричу статуса спортске организације од посебног републичког значаја, а не би требало бити видовит да би се схватило да је добар део укупне бриге због губитка самосталности везан за неку будућу приватизацију која по Предлогу Закона о спорту не може да се обави без сагласности представника државног капитала и у крајњој инстанци без Министарства омладине и спорта и Владе Србије. Искуства из досадашњих приватизација казују да ни претходне ни ова влада не могу да се назову непогрешивим, међутим то није суштина „побуне” и тврдње да су ове одредбе у супротности са фудбалским прописима.

Око тога ломиће се копља наредних месеци. У томе ће, као што и сами истичу, учествовати и фудбалски радници и правници који још нису ни видели актуелни Предлог Закона о спорту, али погледајмо шта о самосталности спортских организација кажу статути Фудбалског савеза Србије и Уефе. Међу њима нема суштинске разлике, јер статут ФСС се потпуно ослања на статут европске фудбалске организације, који (није потребно проверавати) проистиче из Статута Међународне фудбалске федерације (Фифа).

Први члан Статута Фудбалског савеза Србије дефинише нашу фудбалску организацију као „независну, непрофитну организацију која се може удруживати у складу са спортским законодавством Републике Србије”. У другом члану (став 3) каже се: „Он је неполитичка и непрофитна организација заснована на принципима интегритета и спортског духа у складу са принципима фер-плеја”. Даље, у члану 15 Статута ФСС дефинишу се фудбалски клубови (аматерски или професионални) као „основно и правно лице које организује и учествује у фудбалском такмичењу”…

Ни у ставу 5 овог члана не помиње се невладин карактер основне фудбалске организације односно клуба: „Организација и функционисање фудбалских клубова регулисани су његовим статутом и правилницима и одлукама, који морају бити у складу са законодавством Србије и статутима, правилницима, одредбама и одлукама које доносе савези, ФСС, УЕФА и ФИФА”.

Дакле, клупски правилници морају да буду усклађени са домаћим законодавством. То значи да би по доношењу новог Закона о спорту, оваквог, или промењеног, клубови пре евидентирања односно регистрације код надлежног државног органа морали да прилагоде своја акта одредбама новог закона.

Уефа брани савезе, а не клубове од мешања политике

Да ли због тога, односно именовања представника државног/друштвеног капитала у управу неког клуба од „републичког значаја” и понашања по предложеном закону, Уефа може да суспендује клуб и избаци га из такмичења? Да ли консеквенце може да сноси и Фудбалски савез Србије (из ФСС се још нико није огласио на ову тему)? 

Одговор је негативан, бар према Статуту Уефе, који се налази на њеном сајту и којег је 28. маја 2007. потписао Мишел Платини, тадашњи и данашњи председник.

Статут Уефе се бави националним фудбалским савезима европских земаља а не клубовима и именовању представника државе у клупске управне одборе. Уефа, међутим, предвиђа казне за мешање државе у рад националних фудбалских савеза.

Извршни комитет Уефе, према Статуту, може да суспендује национални фудбалски савез ако државни органи утичу на његове послове:

А) ако се више не може сматрати потпуно одговорним за организацију фудбала на својој територији;

Б) ако не може да обавља статутом предвиђене задатке на одговарајући начин;  

Ц) ако неометано одвијање такмичењапод његовом јурисдикцијом више није гарантовано;

Д) ако више не постоји слободан избор његових извршних органа.

У тим случајевима суспензија Извршног комитета Уефе одмах ступа на снагу...

Живко Баљкас