Прва шанса сваком другом – и последња

Што се Бојана Поповића (28) из Ариља тиче владин програм за запошљавање младих приправника слободно може да се зове „Прва и последња шанса”. Након што је крајем 2009. године изгубио посао агента осигурања у компанији „Винер штедише” друго запослење није нашао. Са завршеном Вишом пословном школом од државе је тада добијао 18.000 динара месечно, а након што је приправнички уговор истекао послодавац је Бојану вратио радну књижицу и послао га назад на шалтер Националне службе за запошљавање.

Он није једини чија се каријера овако завршила. Сваки други запослени, према подацима Националне службе за запошљавање, крај 2009. дочекао је без продужења уговора о запослењу. У другом делу Србије Бојанова вршњакиња се нада да ће након истека приправничког периода добити стално запослење. Не жели да јој се у новинама спомиње ни име, ни фирма у којој ради, нити чиме се бави. Како каже, да нешто не избаксузира.

– Иако знам много оних који су после тога остали без посла, мислим да ће ме задржати на овом радном месту, јер су баш тражили некога на дуже – каже наша саговорница чија је плата 20.000 динара.

Истини за вољу, послодавци нису ни били обавезни да након истека приправничког стажа кандидатима понуде стално запослење.

– Упркос томе чак 50,76 одсто њих сависокомстручномспремомосталоје урадномодносу, каои 46,38 одсто онихса вишомстручномспремом, односно 37,90 одсто кандидата сасредњомстручномспремом – кажу у Националној служби за запошљавање.

Ипак, те 2009. године када је програм „Прва шанса” стартовао држава је из буџета издвојила 1,3 милијарде динара док је из покрајинске касе за те сврхе намењено 2,3 милијарде динара. Тако је прво радно искуство стекло 17.150 приправника. То значи да је отварање једног радног места државу годишње коштало око 210.000 динара. С обзиром на то да је мање од половине њих након истека приправничког стажа добило продужење уговора, то значи да је једно радно место буџет коштало више од 400.000 динара.

Програм Министарства економије настављен је и у 2010. години, с тим што је држава мало променила правила игре. Младима је омогућено да бар две године преко програма „Прве шансе” раде код истог послодавца. По новим правилима, кандидати су три месеца волонтирали уз надокнаду од 10.000 динара, након чега им је текао приправнички стаж од 12 месеци. По истеку тог периода, послодавац је био обавезан да још годину дана задржи кандидата на том радном месту. Лане је за овај програм из буџета потрошено 1,8 милијарди динара, а прву радну књижицу тако је добило 10.500 младих људи.

С обзиром на то да је програм још у току, не зна се ко ће на крају 2011. године имати разлог да части. И ове године за ангажовање 15.000 приправника држава је издвојила 2,6 милијарди динара.

Питали смо економисте да ли се овај посао држави исплати. Према оцени професора Миодрага Зеца, ако је сваки други кандидат добио посао онда то није лош проценат. Признаје да је пријатно изненађен, јер је, како рече, очекивао много лошије резултате. Ипак, професор Милојко Арсић не мисли тако. Прецизније, он сматра да је то максимум који такав програм може да донесе, али да би такви подстицаји требало да буду мере другог реда.

– Превише се ослањамо на такве потезе државе. Боље је да се смање административне баријере и таксе које привредници плаћају. Јер и то је, уз порезе, трошак за послодавца. Тако би се много више стимулисало запошљавање – уверен је Арсић.

Поготово што мисли да програм „Прва шанса” отвара простор за злоупотребе па власници предузећа тако могу, о трошку државе, да на годину дана запосле рођаке и пријатеље. Додаје и то да би држава полако требало да се повлачи из таквог програма подршке запошљавању, јер он никако не може да реши системски проблем незапослености.

А. Николић