Нови декани почетком новембра

Док се политичари увелико договарају о датуму расписивања избора у Србији, и на факултетима Београдског универзитета обављају се последње припреме за конституисање нових органа. Према Закону о високом образовању и Статуту Универзитета, усвојеном прошлог месеца, предвиђено је да сваки од 31 факултета донесе нови статут, а затим изабере савет, декана и студентски парламент. Све то требало би да буде завршено до краја овог месеца, али Закон оставља нешто дуже рокове од Статута, па високошколске установе неће трпети никакве последице уколико до почетка новембра не буду изабрале нова руководства.

Према информацијама које смо добили од факултета, за сада су једино Филозофски и Правни факултет добили нове декане. Први човек Правног факултета и у наредне три школске године биће досадашњи декан професор др Мирко Васиљевић, док ће ту дужност на Филозофском факултету обављати професор др Александар Костић.

Извесно је и пре избора да неки од садашњих декана убудуће неће обављати ту дужност, јер нови прописи дозвољавају да то буду само редовни, али не и ванредни професори. И за избор декана, као и за избор ректора, неће се узимати у обзир мандати остварени пре ступања на снагу Закона о високом образовању.

Професор др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета, каже да ће та високошколска установа поштовати прописане рокове и да ће до краја месеца бити формирани сви органи управљања и пословођења. И Учитељски факултет се придржава рокова, а Савет је већ конституисан. Тај орган на Факултету организационих наука биће оформљен 18. октобра, док ће се избори за декана одржати 25. октобра. Професор др Милан Мартић, досадашњи декан ФОН-а, неће моћи да се кандидује за то место, јер има статус ванредног професора. Он сматра да неће бити притисака на оне образовне установе које до 3. новембра не буду изабрале нову управу.

– Поштоваћемо демократску процедуру и нећемо журити. Статут је већ усвојен, а Наставно-научно веће расписало је изборе за Савет који ће бити одржани 30. октобра. Конститутивна седница Савета заказана је за 6. новембар и затим следи избор декана – објашњава професор др Богдан Ђуричић, декан Медицинског факултета, уз подсећање да 31. октобра истиче рок за акредитацију код Министарства за науку за све научне установе које реализују пројекте одобрене од овог министарства.

Кад је реч о универзитетским органима, односно о Савету, Сенату и ректору, крајњи рок за њихов избор јесте 18. децембар, односно три месеца од доношења Статута универзитета. Најпре ће бити формиран Сенат, досадашње Веће, као највиши стручни орган универзитета који чине ректор, проректори, декани и представници научних института у саставу универзитета.

Савет, као орган управљања, има 31 члана од којих су 21 представници универзитета, пет именује влада као оснивач, док пет бира Студентски парламент.

Ректор се, као и декани, бира из реда редовних професора на период од три школске године, с могућношћу једног реизбора. Поступак избора почиње евиденцијом кандидата на факултетима, предлоге затим утврђује Сенат, а гласа се на седници Савета. Да би се о њему гласало, кандидат мора да има подршку најмање трећине факултета и института, односно трећину гласова чланова Сената. Ректор постаје онај кандидат који добије већину гласова чланова Савета. На предлог ректора, према одговарајућем поступку, бирају се и четири проректора из реда редовних професора, односно на предлог студентског парламента студент проректор.

Према речима професора др Александра Липковског, проректора БУ, сви рокови проистичу из Закона и Статута: "Не можемо да утичемо на факултете, али очекујемо да ће се придржавати термина. Ако неко и не буде обавио изборе до тада, универзитетски органи ће имати онолико чланова колико морају имати да би могли да одлучују. Садашњи чланови ће обављати своје дужности док се не изаберу нови".

Први поступак избора за Студентски парламент Универзитета спровешће у року од 70 дана од доношења Статута, комисија коју је већ именовао ректор.