Армстронгов „тур д’ допинг”

Надалеко чувени човек-бицикл Ленс Армстронг, једини коме је седам пута уручен ловоров венац победника „Трке око Француске” (Toure dе France), брзим окретајима покушава да умакне највећој бруци у досадашњем спортском надметању.

Оптужен је да је, наводно, властито тело крепио недозвољеним лековима који су тек испитивани. Хоће ли због тога два точка заувек окачити о клин?

Чланак у којем је то обелодањено после дужег трагања за доказима са страница цењеног недељника „Спортс илустрејтид” пренели су ових дана, у скраћеном облику, неколики научнопопуларни магазини. Зашто?

Зато што је предмет разматрања својеврсна замена за крв (hemoglobin-based oxygen carriers или HBOC) која опонаша својства хемоглобина, протеина у црвеним крвним зрнцима задуженог за разношење кисеоника по целом телу, а позната под производним именом „хемасист” – у слободном преводу „хемијски помоћник”, из компаније „Бакстер фармасеутикалс”. И то са задивљујућом успешношћу већом од 99 одсто, испоручујући кисеоник на исти начин као што то чини природни хемоглобин!

Недостижни велосипетаур је и ранијих година био осумњичен да користи недозвољене хемијске твари (стимулативна средства) у успињању на највишу степеницу бициклистичких такмичења, што је он сваки пут порекао. У међувремену је извојевао животну победу изборивши се с раком семеника који је захватио плућа и мозак.

Сада је, међутим, на највећем искушењу: поменута супстанца није, како се наводи, прошла кроз све капије строге клиничне провере! Да ли је славни спортиста послужио као заморче?

Паковање кисеоника

Биотехнолози деценијама усавршавају преносиоце кисеоника засноване на хемоглобину (HBOC), очекујући да испуне најсмелија надања: на пример, за убризгавање кисеоника рањеним војницима непосредно у главу или срце на бојном пољу, на којем нема ваљаних услова за чување охлађене крви. Зато је, управо, такво „паковање кисеоника” намамило разне спортисте.

Упркос толиким очекивањима, „хемијски помоћник” није још доспео на тржиште. „Бакстер фармасеутикалс” га је повукао из претпоследњег, трећег клиничког корака (претклиничка и четири клиничке фазе) испитивања јер су претходни налази указивали да угрожава природну крв – у службама хитне помоћи у Европи умрло је више прималаца „хемасиста” него прималаца обичне крви у контролној групи. Исту судбину доживела је замена „полихем”, компаније „Нортфилд лабораторис”, која није даље одмакла.

Први је за употребу на људима одобрен лек „хемопјур”, из погона „Бајопјура” у Јужној Африци; али и он је повучен пре три године. Говорка се да се то није нимало допало америчкој морнарици која на замену за крв годинама чека.

Сва три произвођача су, иначе, из Сједињених Држава.

Шта је то пошло наопачке?

Погребна звона зазвонила су објављивањем прегледног чланка у познатом „Часопису Америчког медицинског удружења” 2008. године, у којем је – на основу прикупљених података – написано да су ове замене за крв „знатно повећале опасност од умирања и срчаног удара”. И још приде: без икакве користи у лечењу.

Али овде искрсавају две зачкољице, од којих се прва приписује поступку Америчке управе за храну и лекове која изузетно отежава да се то у овом случају и докаже. Како нешто, уосталом, може да буде боље од природне крви која је плод веома дугог еволуционог мењања? И друго: вештачку крв (или замену) једино можете испробати на људима који су у кобном шкрипцу – на пример, на жртвама тешког озлеђивања.

Лазарево исцељење

Научници још нису дигли руке од преносилаца кисеоника заснованих на хемоглобину (HBOC), али учинак би морао да буде толико повољан као у библијском исцељењу Лазара – спасавању болесника који је већ закорачио кроз врата смрти.

А оклеветани Ленс Армстронг?

Бициклистички шампион је свој први бисер у ниски од седам за победу у „Трци око Француске” завредио годину дана након што су обустављена испитивања оспореног „хемијског помоћника”. Уколико се докаже да га је узимао, то значи да је користио узорке неодобреног лека који су, искључиво, били намењени клиничким проверама. А то је озбиљно огрешење, имајући на уму пословично непопустљиву Америчку управу за храну и лекове!

Ако је тако, да ли му је помогло у окретању педала? У теоријском смислу, недвосмислено. Пробе на животињама показале су моћ „хемасиста” да разноси кисеоник кроз крвоток и дотура га кључним органима. Али то је потврђено на животињама које су изгубиле много крви, а тешко је предвидети физиолошки бољитак у организму врхунског такмичара.

У сваком случају, Америчка управа за храну и лекове покренула је кривичну истрагу с циљем да размрси да ли је Ленс Армстронг био укључен у организовани допинг. Неумољиве чињенице указују да је касних деведесетих имао приступ „хемијском помоћнику”.

Хоће ли крсташ који је победио рак пасти пред налазима непопустљивих стручњака?

-------------------------------------------------------------------------- 

Мањак хормона, вишак умарања

Први пут су еритропоетини (EPO) уздрмали бициклистичку јавност када је полиција 1998. извела препад на „Тур д’ Франсу” и открила да их је неколико возача користило, због чега су новинари, брже-боље, смислили нови назив за најславнију трку на свету – „Тур д’ допинг”.

Човекови бубрези (и јетра), као што је познато, луче већину природног еритропоетина, хормона који упливише на стварање црвених крвних зрнаца. Имајући у виду да преносе кисеоник, више ових ћелија значи више кисеоника у организму. А последица тога: дуже и напорније вежбање. Спортисти посежу за вештачким изданком да би постали издржљивији.

Малокрвни имају мањак реченог хормона, зато пате од умора.