И на суд због истине

Турски романсијер Орхан Памук (Истанбул, 1952), у свету славан по својим сјајним романима "Бела тврђава", "Зовем се Црвено" и "Снег", али и по томе што се сукобио са турском влашћу и стигао до суда јер је, како се тврдило, увредио турску нацију, добитник је Нобелове награде за књижевност 2006. године. Представници Шведске академије наука у образложењу одлуке саопштили су, како јављају агенције, да је Памук "у потрази за меланхоличним духом свог родног града, открио нове симболе судара и прожимања разних култура".

Вест није много изненадила добре познаваоце светске литературе, али и оних који последњих година помно прате "укус" чланова Нобеловог комитета: Орхан Памук био је и прошле године надохват руке овом признању, али је оцењено да је сувише млад! Ове године највеће признање у светској литератури није му измакло, и то с правом. Орхан Памук је, поред тога што је најбољи и најславнији савремени турски аутор, и искрени и храбри борац за људска права, који је у интервјуу једном швајцарском листу у фебруару прошле године изјавио да Турска није вољна да се суочи са болним темама из своје историје: са геноцидом над Јерменима током Првог светског рата, и насиљем над Курдима у новије време.

Цитат који је највише наљутио турску власт и увредио Памукове сународнике гласио је: "У овој земљи побијено је тридесет хиљада Курда и један милион Јермена, а нико се, осим мене, не усуђује о томе да говори", рекао је Орхан Памук швајцарском новинару. Реакција у његовој домовини била је бурна, а последица по писцa тешка: био је изведен пред суд али је, под притиском светског јавног мњења, оптужба против њега на турском суду одбачена. У овом тренутку, Нобелова награда за књижевност Орхану Памуку, који је прошле године добио два признања – магазин "Тајм" га је изабрао у сто људи који уобличавају наш свет, а у октобру на Франкфуртском сајму књига добио је чувену награду за мир – није само порука свету да уметници, посебно писци имају велику етичку одговорност према сопственој нацији и целом свету. Већ је и индиректна порука Турској, на линији гласова који управо ових дана стижу тој земљи из Европске уније: да се суочи са геноцидом над Јерменима као великом мрљом своје новије историје. А то је управо оно о чему је Орхан Памук први јавно проговорио.

Вест о томе да је Орхан Памук добио Нобелову награду за књижевност прва је објавила агенција АФП, за којом је Ројтерс каснио свега два минута. У не баш великом низу каснијих информација, што је сасвим у складу са личношћу и природом Орхана Памука будући да је доста затворен и да не воли велики публицитет, најмање је било оних које су се тицале слављеника. Једино је председник Шведске академије Хорас Енгдал изјавио да је са Орханом Памуком јуче разговарао врло кратко, и да је славни турски писац био, наравно, врло почаствован и почашћен овим признањем и, наравно, веома срећан.

Енгдал је додао да ће читаоци у свету бити одушевљени зато што је награда припала Памуку, али да ће одлука Нобеловог комитета, природно – прокоментарисао је, у извесној мери изазвати и политичку буру. "Али, то није оно што нас интересује", закључио је први човек Шведске академије наука.

И поред своје повучености, најновији добитник Нобелове награде за књижевност, Орхан Памук, личност је која плени, у шта су се уверили и наши читаоци у мају ове године када је био гост београдске издавачке куће "Геопоетика" која је и ексклузивни издавач његових књига. Такво интересовање за једног књижевника наша престоница није давно видела: редови који су се формирали у књижари у којој је Памук потписивао своја издања изненадили су, а вероватно и заморили славног аутора који је, међутим, био више него срећан због такве популарности у нашој средини.

Наш интервју, дан раније, почео је тако што је рекао да се не каје због својих политичких ставова, због којих је проживео кошмар и доживео да се појави пред судом:

– Ако бих имао шансу да живим други живот учинио бих исто. Моји политички погледи нису важни у мом животу. Они су проузроковали доста проблема, али ја сам озбиљан човек и прихватам неугодности које из тога следе.

А неугодности је било напретек, почев од тога да је Памук, најискреније, на суду констатовао да је оно што је казао о геноциду над Јерменима и Курдима истина, а не увреда. Алудирајући на неопходност слободе изражавања у средини у којој живи, али и генерално, додао је да без обзира да ли људи мисле правилно или погрешно, они имају право да своје мишљење изразе јавно, и отворено.

Рођен и одрастао у Истанбулу, у угледној али касније осиромашеној породици, Орхан Памук је од детињства био сведок многим историјским менама. Сензибилан, спреман да критички али не и критизерски посматра свет око себе, начитан и образован као – слободно се може рећи као ретко који интелектуалац у свету – лутао је у интересовањима и, иако одан ликовној уметности и архитектури, дипломирани журналиста, ипак се определио за професију писца.

Радње његових дела углавном су везане за Истанбул, град за који је рекао да је његова судбина, и да је за њега везан јер га је учинио оваквим какав јесте.

У својим делима, од којих су на српски преведени и објављени у издању "Геопоетике" "Бела тврђава" (2002), "Нови живот" (2004) и "Зовем се Црвено" (2006), Орхан Памук се, генерално, бави историјом, љубављу и уметношћу. Ова прожимања у различитим временским и културолошким слојевима пружила су шансу да као истанчани писац покаже сав свој дар анализе и уочавања оних најфинијих детаља, који су постали одредница његовог приповедачког умећа.

У разговору са Владиславом Бајцем сазнајемо да ће роман "Зовем се Црвено" Орхана Памука, који се већ три месеца налази на листи најчитанијих књига на српском, доживети ново издање, да ће његова биографија-аутобиографија "Истанбул: успомене и град" у преводу Мирјане Маринковић изаћи током новембра ове године. Најновији роман  "Снег" биће објављен у фебруару 2007, а преводилац ће бити Иван Пановић (иначе стални Памуков преводилац на српски језик, награђен 2005. за превод "Новог живота" признањем "Милош Н. Ђурић").

И, на крају, да запишемо и једну занимљивост: Орхан Памук је један од главних јунака најновијег романа Владислава Бајца, који носи радни наслов "Хамам". Управо одломак из тог дела које ће, надамо се, ускоро угледати светлост дана, имали смо част да објавимо пре више од годину и по дана, на првој страни "Политикиног" Културног додатка суботом.

-------------------------------------------------------------------

Предност Београду

Београђани су посебно били почаствовани када је Орхан Памук дошао у дводневну посету нашем граду. Наиме, иако га је магазин "Тајм" уврстио у 100 најутицајнијих људи света, одлучио је да у мају не оде у Њујорк, како би присуствовао пријему, зато што је свом колеги писцу и свом издавачу Владиславу Бајцу обећао да ће доћи у Београд да лично присуствује представљању свог романа "Зовем се Црвено".

--------------------------------------------------------------------------

Оли Рен: Нобелова награда за Памука – добра вест!

БРИСЕЛ, 12. октобра – Европски комесар за проширење Оли Рен честитао је данас турском писцу Орхану Памуку на Нобеловој награди за књижевност, истичући да је то "добра вест за уметничку слободу, а нарочито за слободу изражавања".

Рен је оценио да је Памук међу онима који знају боље од других колико је вредна и крхка слобода изражавања. "Када сам га пре годину дана посетио у Истанбулу, питао сам га шта би волео да му пожелим, а он је одговорио: `Да могу да поново пишем књиге и ослободим своју душу овог малтретирања... Ја сам романсијер`", истакао је Рен.

Нобелова награда за Памука је "добра вест за све оне који желе да се изражавају, истражују, уче, разговарају, размењују мишљења и знања – не само у Турској, већ и свуда у Европи и у свету", подвукао је европски комесар за проширење.

Турско правосуђе је, међутим, одустало од оптужнице под притиском ЕУ, између осталих и Олија Рена.

(Танјуг)

--------------------------------------------------------------------------

Писци који критички посматрају свет

Међу конкурентима за овогодишњу Нобелову награду били су и сиријски песник Али Ахмад Саид, познатији као Адонис, затим јапански писац Харуки Мураками, Швеђанин Томас Транстремер, Американац Филип Рот и његова земљакиња Џојс Керол Оутс, Израелац Амос Оз, као и Перуанац Марио Варгас Љоса. Добро пласирани у "трци" за Нобела били су и Ко Ун из Јужне Кореје, Кес Нотебом из Холандије, Британац индијског порекла Салман Ружди и Карлос Фуентес из Мексика.

Критичари примећују да су последњих 15 година добитници Нобелове награде све више писци који критички посматрају свет. Аустријанка Елфриде Јелинек (добитница за 2004), уочава апсурдности, конфликте међу половима и репресију у друштву, а прошлогодишњи добитник, Британац Харолд Пинтер, жестоки је опонент спољној политици САД. Пре званичног проглашења добитника нагађања је и ове године било много, нарочито због строге тајности рада жирија, а критичари су давали предност писцима из региона у којима се воде ратови или ауторима који својим делима сведоче стваран живот и тежину људског искуства. И – били су у праву.

М. В.

--------------------------------------------------------------------------

Да се опоравим од шока

Ројтерс је јуче касно после подне пренео да је Орхан Памук новинару шведског листа "Свенска Дагбладет" изјавио да ће прво покушати да се опорави од шока на вест о Нобеловој награди и чињеници да она носи собом и 10 милиона шведских круна (око 1,36 милиона долара).

На питање да ли ће у децембру доћи на уручење награде у Стокхолм, турски писац је рекао: "Наравно да ћу доћи, биће узбудљиво."

Ни прошлогодишњи добитник, драмски писац Харолд Пинтер, ни Елфриде Јелинек, која је исту награду добила 2004. године, нису дошли у Стокхолм на церемонију уручења награде.