Ко се оклизнуо на борском клизалишту

Бор – Уочи Нове године свечано је, на платоу испред Дома културе у Бору, отворено клизалиште, а већ неколико дана касније бивши градоначелник Бора Бранислав Ранкић и челници неких опозиционих странака окомили су се на изјаву актуелног борског градоначелника Небојше Виденовића да је клизалиште купљено за шест милиона динара. На конференцији за новинаре Ранкић је био категоричан да те „куповине“ нема у јавним набавкама, како то закон прописује. Радикал Ранкић тврди, такође, да је Бор имао клизалиште и пре три године и да га је тадашњи власник нудио општини за 2,5 милиона динара. Општина није прихватила куповину већ је за услугу, за ту сезону, платила само 50.000 динара, за утрошену струју. Откуд сада шест милиона динара...

Ранкићеве тврдње пренели су медији, а објављене су и на борским интернет-сајтовима. Али, „прозвани“ из општине нису реаговали. Пре два дана новинарима је речено да је садашњи председник Виденовић болестан и да неће долазити на посао неколико дана. Ранкић на то каже да је он непобитно утврдио да на општинском сајту, где се објављују јавне набавке, клизалишта, једноставно, нема. Није, вели Ранкић, расписан ни јавни позив за прикупљање понуда. Све му то, каже, личи на мутну радњу. Нејасно је ни којим парама је клизалиште купљено. Зашто јавни тужилац није затражио „додатна документа од Одељења за буџет и финансије“. Могао је тужилац да пита и из које ставке буџета је клизалиште плаћено, и има ли те куповине у плану јавних набавки за 2010. годину...

– Да сам ја тако учино – каже за „Политику“ Ранкић – сигурно бих био ухапшен. Против Виденовића нико ништа не предузима, вероватно зато што је он из владајуће странке Уједињени региони Србије. Нико није против клизалишта, али не могу се народне паре бацати по личном и страначком нахођењу.

Поводом изјаве Бранислава Ранкића, новинари су подсетили да је још 2002. године објављено како ће Бор „ускоро“ добити клизалиште. Требало је оно да стигне у Бор као дар владе Норвешке овом рударском граду, вредан 200.000 долара. Али, клизалиште је тада замењено за 24 клима-уређаја. Ко је тада тако одлучио још се не зна. Зна се само да је опрема за клизалиште дата Спортско-пословном центру „Младост“ у Бору и да је касније завршила у царинском магацину у фабричком кругу Рударско-топионичарског басена Бор. Одатле јој се изгубио сваки траг...

С. Тодоровић