Свака субвенција подложна корупцији?

Зашто ти мени из мог Ваљева водиш твоје „Горење”? Овим речима су јуче београдски привредници описивали препуцавање Слободана Илића, државног секретара у Министарству финансија, и Млађана Динкића, министра економије.

Расправа око тога да ли „Горење” треба да остане у Ваљеву или да гради фабрику и у Зајечару, личи им на „сеоско препуцавање преко плота” и наводи на закључак да се државни подстицаји деле по политичким критеријумима.

Сама уредба, према којој су Ниш, Зајечар, Краљево и Нови Пазар означени као подручја од посебног интереса за државу и у којима се отварање сваког новог радног места у производњи дупло више субвенционише него у неком другом граду, за „Политикине” саговорнике није спорна. Али све оно што јој је претходило и што следи после њене примене подложно је корупцији, кажу, јер је мало тога транспарентно.

Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности Србија”, сматра да најпре треба испитати на основу којих критеријума су баш ови градови одабрани за улазак у круг одабраних. Да ли је заиста реч о оним местима којима је потребан овакав вид помоћи или су можда плод политичког договора унутар владајуће коалиције?

– Нисам компетентан да утврђујем да ли су баш Нови Пазар, Краљево, Зајечар и Ниш будући мотори развоја. Мада, генерално нисам за давање било каквих субвенција привреди. Зашто би држава плаћала неком страном инвеститору да запосли људе, када може смањењем пореза да стимулише постојеће привреднике да отварају нова радна места – пита Ненадић.

Он каже да корупције може бити приликом доделе субвенција, али и при уговарању инвестиције.

– Потребан је велики опрез и јавност поступка. Обично се, међутим, преговори с потенцијалним улагачима воде иза затворених врата па ми и не знамо шта они још добијају и шта за узврат дају – истиче Ненадић.

Према мишљењу професора Зорана Стојиљковића, из Агенције за борбу против корупције, оправдано је појачати субвенције у делове Србије који нису атрактивни за долазак капитала и имају лошу инфраструктуру. Он подсећа да су регионалне разлике у Србији огромне и да достижу однос 1:9.

– Али, унутар тога се не сме манипулисати политички и водити се уско политичким интересима. Ако се градови бирају транспарентно, јавно и према јасним критеријума, нећемо доћи у ситуацију да се питамо зашто су субвенције отишле у Зајечар, а не у Бор – каже Стојиљковић.

Економиста Александар Стевановић тврди да је свака врста субвенција подложна корупцији. Он признаје да Зајечар бележи велику стопу незапослености. Али, тај проблем би једноставније био решен уколико би сва имовина била враћена локалним самоуправама, па би се општине саме међусобно бориле ко ће да понуди атрактивније услове за привлачење инвестиција.

М. Авакумовић