Нема ко да одлучује о спорним мандатима

Иако је председник републике Борис Тадић недавно предложио Народној скупштини Србије да за судију и председника Уставног суда Србије изабере Драгишу Слијепчевића, с обзиром на то да је одласком Слободана Вучетића у пензију ово место остало упражњено, за сада још нема никаквих најава када би могла бити одржана седница парламента на којој би Слијепчевић био изабран.
То би свакако морало бити учињено пре нових избора, који следе после усвајања новог устава. У супротном, евентуални спор око верификације посланичких мандата не би имао ко да реши, што би изазвало проблеме у конституисању новог сазива парламента.

Уставни суд Србије, који треба да чини девет судија, тренутно има само шест. Осим тога, седницу суда може да сазове само председник, а будући да њега нема, седница не може бити сазвана. Према решењима из новог устава, о којем грађани треба да се изјасне на референдуму, предвиђена је, између осталог, и могућност подношења жалбе Уставном суду на потврђивање посланичких мандата приликом конституисања парламента, са обавезом суда да се о жалби изјасни у року од 72 сата. И садашњим решењима, али и новим уставом прописује се да је Народна скупштина конституисана потврђивањем мандата две трећине народних посланика.

Слободан Вучетић каже за "Политику" да је могућност жалбе на верификовање мандата нешто што се први пут појављује и да би могло бити проблема са конституисањем новог сазива парламента уколико дође до оспоравања мандата. Вучетић истиче да би требало што пре изабрати председника Уставног суда, који "сада не може да се састане јер нема ко да сазове седницу, али постоји и проблем што има само шест судија, а да би одлука била донета потребно је да за њу гласа најмање пет судија, што је прилично тешко".

Иначе, Законом о поступку пред Уставним судом Србије, предвиђено је да суд одлучује о изборним споровима, који нису у надлежности судова или других државних органа, и то на захтев сваког бирача, кандидата за председника Србије, посланика, односно одборника и подносилаца предлога кандидата. Захтев, каже закон, може бити поднет најкасније у року од 15 дана од дана окончања изборног поступка који се оспорава. Уколико је неправилност у изборном поступку доказана, а имала је битан утицај на изборни резултат, Уставни суд одлуком поништава цео изборни поступак или његове делове, а цео изборни поступак понавља се у року од десет дана.

Посланици садашњег сазива парламента, а јуче баш нико није био вољан да било шта каже о проблемима који би могли настати зато што фактички немамо Уставни суд, морали би имати у виду да можда неће бити могуће конституисање новог сазива парламента после избора, за које се сви залажу. У једном од ранијих сазива догодило се да је, приликом конституисања парламента, оспорена верификација неких посланичких мандата, али је проблем решен тако што је објашњено да на потврђивање мандата нема жалбе. Предлог новог устава, који би требало да буде усвојен пре избора – предвиђа могућност жалбе.