Спреман сам да изгубим владу, а да Србија добије устав

ИНТЕРВЈУ
– Србији је потребан устав, јер је оно што чини идентитет једне државе управо је устав. Cвет обично идентитет неке државе види у симболима: застави, грбу и химни. Прихватање тих симбола пре две године у Народној скупштини Србије примљено је веома добро. Али, у идентитету државе недостајао је тај најважнији, четврти стуб – устав. То питање постаје више него актуелно оног тренутка када постојећи устав Србије више није одговарао њеном новом карактеру самосталне државе. Чињеница је и да је један од услова прикључивању ЕУ да усвојимо нови устав. Са убрзањем преговора о будућем статусу Косова и Метохије било је веома важно да Србија кроз устав истакне своју приврженост поштовању међународног права и то потврди својим унутрашњим правом, уносећи јасну уставну одредбу да је Косово саставни део Србије и да у њеном оквиру треба да има суштинску, дакле веома високу аутономију – рекао је председник Владе Србије Војислав Коштуница у интервјуу за "Политику", одговарајући на питање како би грађанима, када би се појавио у референдумском тв-споту, за 15 секунди образложио зашто треба да гласају за устав.

• Министар спољних послова Вук Драшковић тврди да нови устав представља континуитет са Милошевићевим, а потпредседник владе Ивана Дулић-Марковић је предлагала бојкот. Не звучи баш као јединство владе.

– Временски гледано, прави моменат за дисконтинуитет био је пре шест година. После шест година отварати питање континуитета и дисконтинуитета, пошто је низ добрих закона у међувремену донет, пошто су изграђене стабилне демократске институције, пошто је било толико избора у Србији – чини ми се да не представља добар пут. Овог пута то ће бити устав иза којег је стала цела скупштина и зато ће се овај поступак доношења новог устава показати благотворним. Показало се да су сви посланици у Народној скупштини Србије гласали за тај устав, а показаће се, убеђен сам, да ће му на референдуму грађани дати широку и недвосмислену подршку.

• Какве су услове током преговора о уставу постављале странке да би га подржале?

– Странке су тражиле различита решења у уставу, приступиле уставу начелно и, на крају крајева, дошли смо до сагласности свих. Најкраће речено, формула те сагласности по мени је следећа: веома истакнуте демократске институције и људска и мањинска права у уставу као коректив ограничења сваке власти, с једне стране, и, с друге стране, очување државне целине.

• Део јавности вам замера што није било јавне расправе пре изгласавања устава у скупштини?

– Ово је трећа јавна расправа која се води о овом уставу у Србији. Прва је почела 2000. године, обећањем да ће устав бити врло брзо донет, за шест месеци. То се није десило. А онда су почели да се нижу предлози, пројекти устава (више од десет) који су потекли од различитих невладиних организација и политичких странака. Мислим да није било устава којем је претходио толико велики број уставних пројеката. Особеност целом процесу даје то што имате поједине стручњаке за уставно право који су учествовали чак у неколико пројеката, па су каткад предлагали различита решења. Друга расправа започела је 30. марта 2004. године, кад је скупштина прогласила приступање промени устава и када су скупштински одбор и пододбор у том погледу били обавезани да се у овај посао укључе. А онда је Влада Србије у јуну исте године поднела свој нацрт устава. Почетком 2005. придружио се својим нацртом и председник републике, и од тада у уставном одбору и пододбору траје расправа о уставу на основу многих сугестија, предлога и мишљења.

Подсетио бих и на још једну страну јавне расправе. У нашој прошлости јавна расправа је била карактеристична за онај најгори комунистички период у развоју Југославије, када је служила као покриће за наметнута законска и уставна решења. То је устав из 1974. године или амандмани који су му претходили.

• Где очекујете да ће бити најмањи одзив на референдум? Да ли у Војводини, Санџаку...?

– Тешко је то рећи. Ја сам кренуо са кампањом од севера, од Суботица и Бечеја, затим сам био сам у Новом Пазару, Тутину, Рашкој... Заправо сам и пошао логиком: хајде да видимо и да разговарамо са свим националним заједницама која је предност овог устава. Ако националним мањинама овај устав одговара, ако се осећају добро у њему, ако осећају Србију као своју кућу, онда смо остварили заједнички циљ. Око шездесетак одредби о људским и мањинским правима дају решења која су врло добра и која су највећим делом преузета из мале повеље која је пратила Уставну повељу. Има решења која су на неки начин и револуционарна – рецимо, постигнути ниво права националних мањина се не може смањивати, не може се вештачки мењати састав вишенационалних заједница који би довео до смањења броја припадника одређених националних мањина, ту су и одредбе о позитивној дискриминацији итд.

• Референдум се третира и као изјашњавање о Косову. Британски аналитичар Џонатан Ајл је прошле недеље рекао да је западна стратегија о доношењу одлуке о независности Косова до краја године – "спектакуларно пропала". Да ли за све очигледније неслагање у Контакт групи треба да захвалимо ангажовању лобистичке агенције и српској дипломатској офанзиви?

– Све се ту стекло, а, на крају крајева, нешто што није добро мора да пропадне.

• И најава премијера Косова Агима Чекуа да крећу у дипломатску офанзиву по европским и светским центрима изгледа као потврда да се преокрет заиста догодио. До сада они нису морали да обилазе дипломатске центре.

– Свакако, и то показује да су се прилике промениле. Ми ни 24. јула у Бечу, на разговорима са самим врхом косовских Албанаца, нисмо чули ни један једини разлог у прилог независности. Тако да је то једна необразложена жеља или жеља без утемељеног покрића.

• Плашите ли се насиља на Косову, пошто се из Приштине чују претње да ће уследити последице ако решење не буде независност?

– У руководећим принципима Контакт групе искључује се свака могућност насилног решавања и наметнутог решења. То је веома важно истаћи, зато што специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари мало-мало па релативизује потребу за компромисом и наговештава нам да, ако се не може до решења доћи преговорима, онда до њега мора доћи на неки други начин. Треба подсетити на чињеницу да је његов мандат био да обезбеди разговоре и компромис, а не да намеће решење.

• У разорочавању одлуке о статусу Космета помињу се две ствари: да Србија усвоји устав и да распише изборе. Када ће да буду ти избори?

– За нас је лицитирање нашим унутрашњим питањима потпуно неприхватљиво. То је унутрашња ствар Србије и нас једноставно та наводна благонаклоност Ахтисарија или било ког међународног званичника – не интересује. Ми се залажемо за одрживо решење за Косово и Метохију, решење које ће донети стабилност региону. Изборе опредељују кораци који су до сада предузети: за нама је усвајање устава у скупштини, затим долази референдум, а после, уз уставни закон о спровођењу устава, треба одредити време за изборе. То време треба да буде што пре, просто да бисмо у континуитету имали цео процес.

• Да ли ће се они одржати пре нове године?

– Сачекајмо да устав буде усвојен и да се још једанпут нађу сви они који су допринели да он буде усвојен у скупштини, да се договоре и усагласе око тих рокова. Понављам још једанпут: што пре – то боље.

• Каква су Ваша размишљања о коалицији са Новом Србијом и неким народњачким партијама?

– Наравно да смо ми добро сарађивали са више политичких странака и то се види по резултатима који су постигнути на локалним изборима. Та сарадња ће у једном или другом облику бити настављена. Али није ово тренутак да се она прецизира. У овом тренутку је интерес свих странака да референдум успе.

• Велимир Илић Вам се нуди преко медија. Шта ћете му одговорити?

– Ми смо веома добро сарађивали са Новом Србијом и то указује у ком правцу ће ствари ићи.

• Да ли су министри Г17 плус у оставци или нису?

– Сада је једна ствар важна, а то је да успешно пређемо референдум. Све друго препустимо да се реши после референдума.

• Да ли вас оптерећује то што поред министара из Г17 плус имате још и непотврђене министре Драшковића и Зорана Станковића?

– Још мање...

• Како још мање, имате исувише министара чији је статус споран?

– Али имамо референдум о уставу и могућност да Србија после дуго времена први пут добије један добар устав иза којег стоје грађани, најшира јавност и политичке странке. То је само по себи велика ствар. На корак смо до новог устава.

• Да ли то значи да сте спремни да због референдума изгубите владу?

– Јесам, спреман сам да изгубим, а да Србија добије устав. Мислим да ће све доћи на своје, Србија ће добити устав, па ће доћи избори, нова скупштина и нова влада, као и нов систем институција у складу са новим уставом и онда ћемо видети како та влада изгледа.

• А како вама изгледа рад скупштине?

– Скупштина је много урадила у протеклом периоду, донела је низ добрих и важних закона.

• Али, ситуација после тих оставки је врло конфузна.

– Није конфузна. Држимо се утврђеног редоследа, скупштина је усвојила устав, иде референдум и потом избори.

• Ипак, има и оних којима је битно да ли је влада пала или није пала.

– Све теме које покреће јавност су легитимне, као и ово питање, и одговор ћемо добити после референдума. И одмах могу да кажем какав ће бити одговор, зато што ће бити расписани избори. Та ствар је скинута са дневног реда до референдума, после њега и усвајања уставног закона долази до расписивања избора. Ми природно приводимо крају један мандат, а ја бих волео да је он био још краћи и да смо раније донели устав. За то сам се залагао, и то најбоље говори о томе колико ми је стало до калкулације са влашћу и њеног продужења.

• Спровођење Акционог плана не иде баш сјајно. Карла дел Понте је отишла незадовољна. Шта очекујете, како ће изгледати њен извештај?

– Ја сам задовољан оним што је урађено. То је веома много посла, на којем раде људи који уживају поверење и Србије, и Брисела, и Хага. Специјални тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић су урадили много и настављају даноноћно да раде.

• Споран је рад начелника ВБА и БИА.

– У најдемократскијој држави је увек неко споран у једном тренутку. Ту оцену нису дали координатори. Они су једноставно пратили акције које су предузете. Радило се и ради врло озбиљно и врло одговорно. Чуо сам пре извесног времена једну од најотрцанијих фраза о Акционом плану: "Потребне су нам акције, а не речи". А ја сам рекао: акције су управо и биле и то је у свим разговорима истакнуто. Изостао је још крајњи резултат. И у животу појединца, као и у животу држава, нешто што се жели не оствари се у тренутку који бисмо највише волели, јер никада не зависи све само од нас.

• Ви сте јој рекли: "Ви нама треба да верујете". Како да вам верује?

– Што се владе тиче, ствар је једноставна – овде се ради о чињеницама и о јасној политичкој решености. Много је урађено, прописи су мењани, предузете су акције, а што је најважније – ниједна влада у целом региону нема такав резултат у сарадњи са Хашким трибуналом као ова влада Србије.