Јеловник са укусом пи-ара

Једите више воћа и поврћа јарких боја– здравије је од оног бледуњавог! Сетите се дуговечних из Сибира који за рођендане не броје године већ векове,па зато пијте наше млеко!?Једи само оно што ти дозвољавакрвна група:има ли краја различитим „заповестима”,скуваними,чини се, зачињеним економским профитом,све више присутних у медијима, компанија произвођача хране? Да ли ће неко доживети дужи век ако једе само функционалну храну или не?

Како објашњава др Момчило Б. Ђорђевић, професор Београдског универзитета и публициста, функционална храна подразумева претходно физички и хемијски обрађене намирнице с придодатим адитивима, на пример, витаминима.

– Произвођачи поносно, али без основа, тврде да функционална храна има знатно повољнији здравствени и превентивни ефект од оне у којој се налазе само природни састојци – сматра др Ђорђевић и додаје да индустрија функционалне хране покрива глобално тржиште вредно око 150 милиона евра и расте по годишњој стопи од око осам одсто. Међутим, међу стручњацима постоји скептицизам будући да нема доказа о предности функционалне над обичном храном спремљеном по традиционалним правилима.

Став доктора Ђорђевића је да када се неко рекламира тврдњом да „повећана количина влакнастих материја у нашој мешавини житарица смањује ризик од извесних врста канцера” он износи неистину. Зато ће, преноси наш саговорник правила која важе у САД, Канади и Скандинавији, оваква реченица у овим државама имати додатак: „али ово није потврђено у .... (ту се наводи име државне или научне институције); овај продукт не доприноси лечењу, излечењу нити превенцији било које болести”.

На питање да ли су трендови у исхрани засновани на нутриционистичким истинама (на пример: пробиотски јогурт се рекламира као здравији и кориснији од обичног иако у себи садржи вештачке боје, шећер), др Јелена Гудељ-Ракић, специјалиста хигијене, магистар исхране, са Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, каже да утицај медија може бити позитиван када се информише у циљу промотивнихкампања, утицајана политичаре и владу да предузмуодређене кораке,али и негативан. На пример,борба противпушења, употреба алкохола, коришћење одређене врсте хране ради постизања „чудотворног” ефекта на здравље...

– Медијске поруке често се односе на одређене групе људи и посебно је важно припремити младе за одупирање разним притисцима којима су изложени.Зато је веома важна тзв. медијска писменост, односно приликом пријема информација важно је да себи поставимо питања: ко је извор информација? Колико је ова информација добра за мене – објашњава др Јелена Гудељ-Ракић.

Постоји ли универзалнисаветзаправилнуисхрану, којинијеподложанмоднимпроменама? Докторка Гудељ-Ракић каже да постоје општи принципи правилне исхране за здраве особе, при чему избор врсте намирница, начин припреме, распоред оброка у току данаи количине унете хране зависе од бројних фактора: пола, узраста, здравственог стања.

– Правилна исхрана подразумева свакодневан избалансиран унос свих врста намирница подељен у више оброка током дана (доручак, ручак, вечера и две ужине). На тај начин се организму обезбеђује сталан прилив оптималне мешавине свих хранљивих материја неопходних за добро здравље – њен је савет за начин исхране који не зависи од диктата трендова.

А. Цветићанин

-----------------------------------------------------------

Аксиоми здравих залогаја

–Организујте оброке у складу са обавезама у току дана.

– Пре одласка на посао попијте макар шоључаја, поједите једну воћку или неколико кашика муслија са јогуртом!

–Ужинајте! Не дозволите да од доручка до ручка не поједете ништа чак иако не осећате велику глад. Уместо пецива, грицкалица или слаткиша, изаберите воће или салату.

– Ручак почните супом од поврћа или чорбом од житарица које понекад могу да буду и комплетан оброк. Трудите се да се у тањиру нађу различите врсте поврћа, посна меса, доста салате...

– Поподневна ужина може да буде воће или неки слаткиш. Уместо торте и колача, изаберите,на пример, питу од јабука.

– Вечеру обавите до 20сати. Довољна је чинија салате или шоља јогурта или сендвич са белим сиром и поврћем.

– Узимајте довољно течности у току дана – бар шест до осам чаша воде!

-----------------------------------------------------------

Оно што важи у мом крају...

Млечни производи су здрави под условом да нисте у популацијској групи која их не подноси. Али, не заборавимо да су чобани обично далеко од било каквог стреса. Уколико једете претежно млечне производе, а изложени сте хроничном стресу, нисте у бољој ситуацији од неког ко обожава масно и слано, али проводи живот на некој планинчини не хајући за догађања у градској вреви.

Медитеранска храна је најбоља и по укусу и по ефектима на здравље, али такав мени не могу себи свакодневно дозволити ни Медитеранци, а камоли просечан свет на северу и истоку, објашњава доктор Ђорђевић.