Неразвијена идеја

Идеја о оснивању развојне банке у нашој земљи није нова,нити се то питање први пут покреће. Иако је при покретању економских и друштвених реформи у друштву, готово увек покретано и питање оснивања таквебанке, која ће бити оспособљена за финансирање развојних пројеката и програма,који су од националног и стратешког значаја за развој земље, она је још у сфери магловитих сагледавања блиске будућности.

Зашто је ово питање, по многима, доста важно са економског становишта?

Учешће страног капитала у нашем банкарском сектору износи око 90 одсто. Та чињеница указујена то да држава остаје без могућности да битније утиче на пословну политику банака, посебно када су у питању национални интереси. Стога је Влада Србије у Меморандуму о буџету и економској и фискалној политици за 2011,са пројекцијама за 2012. и 2013. и у Стратегији управљања акцијама банака у власништву Републике Србије за период 2009 – 2012. године,истакла интерес да задржи своје већинско власништво у појединимбанкама. Првенствено у Поштанској штедионици и Комерцијалној банци,пре свега,кроз јачање њихове тржишне позиције.

Мере које предузима влада у банкарству показују да држава још не исказује свој интерес о оснивању развојне банке. Ставови Привредне коморе Србије, али и многа стручна мишљењао потреби оснивања развојне банке нису наишли на позитиван одјек у надлежним државним органима. И поред тога што у Србији не постоји законска регулатива о развојној банци, у пракси већ функционише Развојна банка Војводине, која је уз финансијску помоћ Покрајине организована као акционарско друштво на основу уговора о трансформацији Металс банке у Развојну банку Војводине. Иако се не ради о класичној развојној банци, будућида обавља ипослове из области комерцијалног банкарства, сматрамо да је и ово допринос што бржој реализацији доношења закона о развојној банци у земљи.

Имајући то све у виду, посебно у условима велике економске и привредне кризе с којом се већ више година суочава готово цео свет, сматрам да је у Србији потребно обезбедити ефикасније управљање са јавним приходима, који се налазе у буџету Србије и одговарајућим фондовима.

Када је реч о висини тих средстава, треба имати у виду да сесамо за Национални инвестициони план из буџета државе издваја годишње преко милијарда евра, што представља око 3,5 одстоБДП. Међутим, иако се ради о веома значајним средствима пореских обвезника, грађани суо њиховој намени, употреби и ефикасности веома мало упознати. И даље су веома снажни отпори промени монополског одлучивања о коришћењу фондовских средстава на нивоу државе, а тиме и у градовима и општинама. Иза тога се крију интереси разних група, високих активиста парламентарних политичких партија и др. Ради тога, веома је значајно и економски оправдано да се те промене остваре што ће омогућити да се та средства обједине, концентришу и уложе у једну нову финансијску институцију – развојну банку, чији би оснивач била држава. Сматрам да би то за почетак био веома значајан капитал за рад те банке, који би се са развојем активности банке повећавао, како на домаћем тако и на иностраном тржишту.

Придефинисању економске и развојне политике државе за ову годину, али и уПосткризном моделу економског раста и развоја Србије од 2011.до 2020. године стојипредлог оформирањуНационалне развојне банке. Дотле,документ Србија 2020. концепт развоја Републике Србије до 2020. године не садржи став о развојној банци. Одговорност је на носиоцима развојне политике да донесу конзистентну и ефикасну економску и развојну политику земље, која ће обезбедити бржи напредак друштва у целини. У томе веома значајну улогу треба да има и развојна банка.

Др Милан Вујовић, члан Одбора за економске науке САНУ

-----------------------------------------------------------

Национални и развојни задатак

Стратешки задатак развојне банке је да се средства улажу у програме и пројекте који су од националног и развојног значаја за земљу и који ће допринети повећању и инвестиционе активности, а тиме и расту производње, извоза и запослености, односно смањењу социјалне напетости у друштву идруго. То се пре свега односи на развој инфраструктуре, енергетике, пољопривреде, здравства, саобраћаја, телекомуникација, запошљавања, регионалног развоја… Веома је значајно обезбедити да извори средстава за укупан капитал развојне банке буду повољнији у односу на тржишне изворе, што ће њиховим корисницима обезбедити нижу цену капитала, већу дугорочност аранжмана и ниже трошкове коришћења у односу на стандардне услове комерцијалних банака.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Потребна нам је развојна банка јер ионако немамо ни пребијене банке.

. Нови шлагер: Ево развојне банке, цигане мој!

. Развићемо се, чини се, и без стероида.

. Све богате државе имају развојне банке. И ми ћемо да одглумимо богатство.

. Можда ће и у овој банци хитне помоћи „доктори“ тражити коверте.

. Најзад ће нешто појефтинити. Имаћемо јефтине паре.

. Развојна банка ће бити локомотива развоја. Само да вагоне не купује Шаранчић.

. И Косово има развојну банку. Органа.

Драгутин Минић