У грчка мора допливале опасне рибе

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – Ту­ри­стич­ка се­зо­на у Грч­кој су­о­ча­ва се са но­вим иза­зо­вом јер су рет­ко ви­ђа­не и углав­ном „уве­зе­не” вр­сте не­при­ја­тељ­ских ри­ба, а уз њих и све ви­ше мор­ских па­са бли­зу оба­ле, иза­зва­ле по­при­лич­ну па­ни­ку ме­ђу до­ма­ћим ку­па­чи­ма, ту­ри­сти­ма, али и ри­ба­ри­ма ко­ји стре­пе да ће ови пре­да­то­ри ис­тре­би­ти ло­кал­не вр­сте од ко­јих се жи­ви.

Кли­мат­ске про­ме­не, за­гре­ва­ње Ме­ди­те­ра­на и ми­гра­ци­ја вр­ста кроз Су­ец­ки ка­нал до­ве­ли су до то­га да се у по­след­њих го­ди­ну да­на у Грч­кој, по­себ­но овог ле­та око Кри­та на­мно­жи­ла и кре­ну­ла пре­ма Еге­ју и све бли­же Ати­ни из­у­зет­но опа­сна и отров­на ри­ба на­ду­ва­ча или на­пу­ха­ча (ла­го­цеп­ха­лус). Зо­ву је и зеч­ја гла­ва, ко­ја се уз ри­бу зец, ко­ја је са­свим дру­га вр­ста, сма­тра сим­бо­лом еко­ло­шке кри­зе у Еге­ју, због че­га и др­жа­ва чак под­сти­че ри­ба­ре да је ло­ве. Да­кле, на­пу­ха­ча сво­јим зу­би­ма мо­же да на­не­се озбиљ­не по­вре­де уко­ли­ко ку­па­чи по­ку­ша­ва­ју да је до­дир­ну или ухва­те. Опа­сна је и ако се гре­шком по­је­де јер са­др­жи смр­то­но­сни те­тро­док­син, смр­то­но­сна до­за за чо­ве­ка је од јед­ног до два ми­ли­гра­ма и не по­сто­ји про­тив­о­тров. На­ду­ва се ка­да је угро­же­на, хра­ни се ра­зно­вр­сном хра­ном, укљу­чу­ју­ћи шкољ­ке, и за­то је сма­тра­ју нај­ве­ћим пре­да­то­ром. Не­ма опа­сне отров­не бо­дље као, ре­ци­мо, ри­ба зец, али зу­би­ма оште­ћу­је ри­бар­ске мре­же, уни­шта­ва улов…

Ри­ба зец има отров­не бо­дље на пе­ра­ји­ма, ни­је отров­на за је­ло, а опа­сна је ако убо­де, што иза­зи­ва јак бол и не­у­ро­ло­шке про­бле­ме. Обе вр­сте мо­гу до­ћи до пли­ћа­ка јер ни­су ду­бин­ске ри­бе, да­кле та­мо где има ка­ме­ња и сте­на, мо­гу да се за­ву­ку у пе­сак, те је упо­зо­ре­ње за ку­па­че да не ди­ра­ју не­по­зна­те ри­бе, не га­зе бо­си по сте­на­ма и плит­ким ка­ме­ни­тим де­ло­ви­ма. Струч­ња­ци ка­жу да ће про­блем да­љим раз­мно­жа­ва­њем тра­ја­ти го­ди­на­ма.

Ла­го­ке­фа­лос из Цр­ве­ног мо­ра по­ти­ску­је аутох­то­не вр­сте и ме­ња еко­си­стем, али и „те­ро­ри­ше” еко­свет у Еге­ју. Ту­ри­сти са­да са стра­хом ула­зе у во­ду јер ту је и опа­сна лав ри­ба ко­ја има отров­не бо­дље и ве­ли­ке ле­пе­за­сте пе­ра­је, њен убод иза­зи­ва јак бол, али је рет­ко опа­сна по жи­вот. Отров је про­те­ин­ске при­ро­де и иза­зи­ва акут­ну бол и упа­лу за шта по­ма­же мо­мен­тал­но укла­ња­ње свих бо­дља, по­та­па­ње убо­да у то­плу во­ду на ду­жи пе­ри­од. Углав­ном леб­ди ме­ђу сте­на­ма и ал­га­ма и про­блем на­ста­је ако је не­ко на­га­зи. Не­ма при­род­ног не­при­ја­те­ља у Еге­ју, те се бр­зо раз­мно­жа­ва, је­де ма­ле ри­бе и ра­ко­ве.

Опа­сност су и пла­ви ра­ко­ви и све вр­сте ме­ду­за, на­ро­чи­то пур­пур­на, ко­је има ја­ко мно­го у во­да­ма око Еви­је. Ина­че, про­бле­ми са овим ин­ва­зив­ним вр­ста­ма у Еге­ју сти­гли су и до Европ­ског пар­ла­мен­та, где је грч­ки пред­став­ник на­гла­сио да ове вр­сте ни­су са­мо опа­сност за ри­бо­лов, већ и за без­бед­ност гра­ђа­на и имиџ ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја.

Очи­глед­но, Грч­ка по­ста­је „ла­бо­ра­то­ри­ја кли­мат­ских про­ме­на” у Ме­ди­те­ра­ну ко­је ди­рект­но по­га­ђа­ју ту­ри­зам, ри­бар­ство и ло­кал­не за­јед­ни­це. На­и­ме, нај­но­ви­ја ве­ли­ка ана­ли­за Уни­вер­зи­те­та Еге­ја и Грч­ког цен­тра за мор­ска ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­је да је у грч­ким те­ри­то­ри­јал­ним во­да­ма за по­след­ње две го­ди­не ре­ги­стро­ва­но 242 стра­не мор­ске вр­сте, од ко­јих су се три че­твр­ти­не већ трај­но на­се­ли­ле. Уме­сто јед­не ве­ли­ке ин­ва­зи­је, до­се­ља­ва­ње се од­ви­ја­ло у та­ла­си­ма јер, ре­ци­мо, ри­ба лав пре 10 го­ди­на ни­је по­сто­ја­ла у грч­ким во­да­ма, а да­нас је ре­дов­на по­ја­ва од До­де­ка­не­за до Кри­та. Исто је и са ри­бом на­ду­ва­чом, ри­бом зец ко­је су јед­на од нај­бр­же ра­сту­ћих по­пу­ла­ци­ја у ис­точ­ном Ме­ди­те­ра­ну. Да­кле, од по­чет­ка ве­ка у Ме­ди­те­ра­ну је за­бе­ле­же­но ви­ше од 50 но­вих стра­них вр­ста ри­ба, али је Грч­ка по­ста­ла глав­на тач­ка њи­хо­вог ула­ска и ши­ре­ња. На­уч­ни­ци све че­шће го­во­ре о „тро­пи­ка­ли­за­ци­ји Ме­ди­те­ра­на”, јер се ово мо­ре пре­тва­ра у еко­си­стем ко­ји ви­ше ли­чи на Цр­ве­но мо­ре и Ин­диј­ски оке­ан.

Ка­да је реч о мор­ским пси­ма, на­ро­чи­то ка­да је је­дан од 1,5 ме­та­ра ви­ђен у при­о­ба­љу Ати­не, код град­ске пла­же у Ка­ву­ри­ју (Ву­љаг­ме­ни), и то у пли­ћа­ку, или ај­ку­ла ду­га три ме­тра на 300 ме­та­ра од пла­же у Са­рон­ском за­ли­ву, за­тим на Кри­ту у плит­кој во­ди код сте­на на пла­жи Ста­врос код Ха­ње, не­дав­но код Лу­тре у Ко­ринт­ском за­ли­ву ај­ку­ла од 2,5 ме­та­ра, ку­па­че те­шко да мо­гу да уми­ре об­ја­шње­ња да ни­је реч о опа­сним вр­ста­ма. У на­шим гла­ва­ма мор­ски пас је мор­ски пас без об­зи­ра на по­да­так да од 1981. у Грч­кој ни­је за­бе­ле­жен ни­је­дан смр­то­но­сни на­пад. Ка­жу да ни­су опа­сни за ку­па­че, да ће по­бе­ћи од нас, али да су прет­ња за ри­бо­лов­це због ми­ри­са кр­ви ко­ји до­ла­зи од уло­ва ко­ји они но­се на по­ја­су. Ина­че, у грч­ком мо­ру је у по­след­њих 90 го­ди­на за­бе­ле­же­но 37 вр­ста ај­ку­ла и 20 вр­ста ра­жа док у це­лом Ме­ди­те­ра­ну жи­ви 50 вр­ста ај­ку­ла.