На једног матуранта више од два индекса

У актуелној уписној трци већа је борба универзитета, факултета, академија и високих школа за студенте него матураната за индекс, ако се има у виду да акредитоване високошколске установе, и државне и приватне, на републичком нивоу отварају врата за безмало 107.500 бруцоша, а да потенцијалних кандидата за упис нема ни упола толико колики је број планираних места за најмлађу генерацију студената која ће од октобра кренути путем високог образовања. Неумољива статистика поткрепљује процене да ће укупан број академаца на прагу високог образовања ове године бити мањи него лане. Републички завод за статистику бележи да је четврти разред гимназија и средњих стручних и уметничких школа широм Србије у актуелној школској 2025/26. години похађало нешто више од 48.300 матураната и да је то за око 900 потенцијалних бруцоша мање него прошле године.

Осим тога, треба имати на уму и да након четворогодишњег средњошколског образовања незанемарљив део генерације не наставља школовање (не жели да студира или не успе да положи пријемни испит или да скупи најмање 51 бод неопходан за студије на буџету, односно 30 поена, што је минимални праг за упис у статусу студента који ће плаћати школовање), док део матураната високо образовање наставља у иностранству. Не би било изненађење ако би се повећао број кандидата који су одустали од уписа због правила која су уведена прошле године, важе и сада, а на уму их имају и нарочито их истичу кандидати који су у овом року полагали пријемне испите који кажу да би радије паузирали годину уколико не успеју да се домогну места на факултетима које највише желе да упишу. Једно од тих правила је да предност у рангирању имају студенти који први пут уписују студије, а друго да држава рефундира половину школарине коју плаћају самофинансирајући студенти, али само за први пут уписане студијске програме (предмете) и године студија.

Пријемни испити су завршени, прелиминарни резултати обелодањени, а сутра је последњи рок да освану и коначне ранг-листе за упис на факултете под окриљем универзитета с најдужом традицијом у Србији. На неким факултетима упис студената у првом року већ је окончан или је при крају, а на некима је одложен, због тога што је влада каснила с доношењем одлука о броју буџетских места. Те одлуке, али само за бруцоше, како је саопштено, донете су тек 2. јула.

У прву годину основних, интегрисаних академских и струковних студија на државним универзитетима и факултетима могу да се упишу 17.493 бруцоша на буџету и још 4.442 на високим школама под окриљем академија, према саопштењу Министарства просвете.

Кад је академска година регуларна, као што је ова, уврежена је пракса да извршна власт буџетске квоте за све нивое студија, не само за основне него и за мастер и докторске, утврди и пре краја маја. Одлуке које је Влада донела у четвртак ступиле су на снагу јуче. То значи да су буџетске квоте постале званичне петог дана након почетка уписа и расподеле буџетских места. Последњи дан да се заврши упис студената у актуелном и најмасовнијем року на факултетима УБ је 10. јул.

Прве анализе показале су да је на половини факултета УБ поднето мање пријава него што је предвиђено места у првој години студија, с тим да број пријава не може да се поистовети с бројем кандидата, јер је кандидата мање. Наиме, један кандидат може да поднесе више пријава за различите студијске програме на истом факултету, као и да у истом року полаже пријемни и конкурише за упис на више факултета, што се често и догађа. Неретко матуранти који конкуришу на ФОН-у и полажу пријемни и за упис на Економски факултет, а и они који би најрадије уписали Електротехнички факултет (ЕТФ), за сваки случај конкуришу и на Машинском и Математичком факултету, а тако је и сада. Међутим, када број пријава и више него двоструко премашује уписну квоту, као што у актуелном року бележе Стоматолошки, Фармацеутски и Архитектонски, онда је јасно да ови факултети имају највеће шансе да предвиђену квоту за студије на српском попуне одмах, док за други рок, као што углавном и бива, могу остати непопуњене невелике квоте за студије на енглеском језику и места „преко броја” која се попуњавају по афирмативним мерама (за студенте са инвалидитетом, ромске националности, српске држављане који су у школској 2025/26. години завршили средњу школу у иностранству).

Матуранти су ове године најмање заинтересовани за студијске програме Техничког факултета у Бору, Рударско-геолошког, Пољопривредног, Физичког факултета, Факултета за физичку хемију, Географског, Шумарског, а слично је било и претходних година. Нема значајније промене ни кад је реч о такозваним наставничким смеровима на факултетима који су континуирано на маргинама интересовања генерација на прелазу из средњег у високо образовање. Илустрације ради, оптимистично звучи кад се каже да је ове године шест пута више кандидата него лане положило пријемни и стекло услов да студира општу физику, смер на којем стасавају будући наставници на Физичком факултету. Оптимизам се распрши ако се зна да је прошле године свега један бруцош уписан на овај студијски програм, 7. јула ове године ће их бити уписано само шест, под условом да нико не одустане, а квота је 25 буџетских места. Још је једна константа која се из године у годину не мења – убедљиво најпопуларније су студије психологије на Филозофском факултету, на које је у овом року конкурисало 556 кандидата на 116 расположивих места, што значи готово пет матураната на један индекс.  Покрајински буџет покрива трошкове школовања 9.718 студената на свим нивоима студија

Статусне промене на високошколским установама углавном се наводе као разлог за то што Влада Србије касни с доношењем буџетских квота које утврђује за све државне високошколске установе ван северне покрајине. Које су то статусне промене? Подсетимо да је одлуком Владе почетком новембра прошле године основан Факултет српских студија издвајањем департмана за историју, србистику и руски језик и књижевност, из састава Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Међутим, у актуелном конкурсу који је овај универзитет објавио за упис нове генерације студената новооснованог факултета нема, а поменути департмани и даље су у саставу Филозофског факултета. Осим тога, некадашња Висока школа струковних студија „Ваздухопловна академија” је угашена. Њени студијски програми сада су под капом Академије струковних студија „Политехника”, а усред првог уписног рока у престоници Влада је одлучила да Висока туристичка школа више не буде део Академије струковних студија Београд, него да и она буде припојена Академији „Политехника”.

То нису једине промене у мрежи високошколских установа за годину дана. Наиме, у северној покрајини три некадашње високе школе струковних студија – техничка, пословна и за образовање васпитача – обједињене су у Академију струковних студија Нови Сад, а и некадашња висока школа „Сирмијум” у Сремској Митровици израсла је у академију, али то Покрајинску владу није омело да одлуке о броју буџетских места за нову генерацију студената основних, мастер и докторских студија за предстојећу академску 2026/27. годину донесе благовремено, пре уписног рока. На основу одлука Покрајинске владе, донетих још 20. маја, у прву годину основних струковних, академских и интегрисаних студија на факултетима у саставу Универзитета у Новом Саду може се уписати укупно 5.670 студената чије ће се школовање финансирати из буџета, док је на првој години мастер и докторских студија одобрено 3.027 буџетских места. Такође, у прву годину студијских програма основних струковних студија у високим школама и академијама у северној покрајини на буџету ће моћи да буде уписано 987 бруцоша, а предвиђена су и 34 буџетска места за будуће студенте мастер струковних студија на државним високошколским установама у Војводини.Десетак дана до краја првог уписног рока

Јунски рок на већини универзитета биће завршен средином јула. Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици отвара врата за 1.172 студента прве године чије ће се школовање финансирати из републичке касе и 630 самофинансирајућих. На приштинском универзитету актуелни уписни рок завршава се 13. јула. На Универзитету у Крагујевцу упис нове генерације студената, по плану, треба да буде окончан најдаље 15. јула. На 12 факултета у саставу крагујевачког универзитетског центра планирано је 4.027 будућих студената прве године, од којих 2.682 на буџету и 1.345 који ће плаћати школовање.

Рок за завршетак актуелног уписног рока на факултетима Универзитета у Нишу и департманима Државног универзитета у Новом Пазару је 16. јул. Државни универзитет у Новом Пазару очекује 620 бруцоша, међу којима 400 буџетских. На 14 факултета под окриљем нишког универзитета, планом уписа, предвиђено је 4.612 места за најмлађу генерацију студената, а од тога 3.292 за бруцоше који ће се школовати о трошку државе.

Одлуком Владе Филозофском факултету у Нишу нису додељене буџетске квоте за основне академске студије србистике (30), руског језика и књижевности (8) и историје (30)