Србија пред Европским судом за људска права

Србија има великих проблема у извршавању пресуда Европског суда за људска права, наведено је у саопштењу Парламентарне скупштине Савета Европе. Ова скупштина усвојила је резолуцију у којој је набројано девет држава које, неадекватним спровођењем одлука суда у Стразбуру, крше Европску конвенцију о људским правима.

У Бугарској, Грчкој, Италији, Молдавији, Пољској, Румунији, Русији, Турској и Украјини постоје „велики систематски недостаци”, који узрокују „екстремно забрињавајућа кашњења” у извршавању пресуда Европског суда за људска права, наводи се саопштењу.

Највећи проблеми у овим државама су смрт или малтретирање људи, за које су одговорни припадници снага безбедности, незаконито или предуго држање у притвору, предуги судски поступци и неизвршавање судских пресуда.

(/slika2)У саопштењу Парламентарне скупштине Савета Европе истиче се да велики проблеми постоје и у Србији, Босни и Херцеговини, Албанији, Јерменији, Азербејџану и Грузији.

Европски парламентарци су нагласили да ће решавање тих питања на националном нивоу смањити број случајева који долазе до суда у Стразбуру.

Заступник Србије пред тим судом, др Славољуб Царић изјавио да се у Стразбуру тренутно разматра око 5.000 представки којима су грађани Србије тужили своју државу за повреду људских права.

Србија је 11. у Европи по броју поднетих представки Европском суду у 2009. години. Тада је у раду било 3.200 тужби грађана против Србије, а тај број је у 2010. години повећан за 2.000.

Заступник Србије Славољуб Царић отпутовао је у Стразбур и по повратку ће саопштити најновије податке Европског суда за људска права.

Према његовим речима, до сада је донета 51 пресуда, од којих је у 48 утврђена нека повреда људских права, док је у корист државе пресуђено у три случаја.

Грађани Србије се суду у Стразбуру обраћају тужбама због повреде разних врста људских права, а најчешће су у питању дужина судских поступака и спорост у извршењу правноснажних пресуда. Грађани туже Србију и због повреде права на слободу изражавања, због неправичних суђења, неједнаког приступа судовима, због дужине притвора и спровођења истрага.

– Дошли смо до те фазе да имамо све могуће врсте повреда. Ту је буквално спектар свих могућих права, а до сада нисмо имали само повреду права на образовање – изјавио је Царић.

Да ли ће Србија банкротирати када једног дана буду почеле да стижу на стотине одлука суда у Стразбуру којима се досуђује одштета грађанима, питање је на које стручњаци нерадо одговарају.

– Одштете, по правилу, нису нарочито велике. Веровање лаика да је повољна пресуда у Стразбуру једнака добитку на лоту – није оправдано. Европски суд узима у обзир економску моћ државе, локалне прилике и низ других ствари, тако да одштета за повреду људског права није иста за Србију и неку богату земљу – каже др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Веће суме на име одштете досуђују се у случајевима повреда права деце, мањинских група и угрожених категорија грађана. Међутим, нема правила, јер суд у Стразбуру нема шаблоне и тарифе по којима утврђује висину одштете, већ одлучује на основу свих околности сваког појединачног случаја.

– Грађани такође погрешно мисле да суд у Стразбуру може својим пресудама да мења правноснажне пресуде наших судова, попут неког „суперсуда”. Европски суд за људска права нема касациона овлашћења, не може да мења одлуке наших судова, већ једино да утврђује да ли је у поступку пред нашим судом, који је правноснажно окончан, повређено неко од људских права и слобода. Ако утврди да јесте, онда одређује правичну накнаду – објашњава др Шкулић.

Одлуке суда у Стразбуру могу изузетно да послуже као основ за понављање поступка пред домаћим судом, и то само у случајевима када се процени да је у судском поступку учињена повреда људског права која је утицала на законитост пресуде.

Александра Петровић