Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava

Srbija ima velikih problema u izvršavanju presuda Evropskog suda za ljudska prava, navedeno je u saopštenju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Ova skupština usvojila je rezoluciju u kojoj je nabrojano devet država koje, neadekvatnim sprovođenjem odluka suda u Strazburu, krše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

U Bugarskoj, Grčkoj, Italiji, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Turskoj i Ukrajini postoje „veliki sistematski nedostaci”, koji uzrokuju „ekstremno zabrinjavajuća kašnjenja” u izvršavanju presuda Evropskog suda za ljudska prava, navodi se saopštenju.

Najveći problemi u ovim državama su smrt ili maltretiranje ljudi, za koje su odgovorni pripadnici snaga bezbednosti, nezakonito ili predugo držanje u pritvoru, predugi sudski postupci i neizvršavanje sudskih presuda.

(/slika2)U saopštenju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ističe se da veliki problemi postoje i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Jermeniji, Azerbejdžanu i Gruziji.

Evropski parlamentarci su naglasili da će rešavanje tih pitanja na nacionalnom nivou smanjiti broj slučajeva koji dolaze do suda u Strazburu.

Zastupnik Srbije pred tim sudom, dr Slavoljub Carić izjavio da se u Strazburu trenutno razmatra oko 5.000 predstavki kojima su građani Srbije tužili svoju državu za povredu ljudskih prava.

Srbija je 11. u Evropi po broju podnetih predstavki Evropskom sudu u 2009. godini. Tada je u radu bilo 3.200 tužbi građana protiv Srbije, a taj broj je u 2010. godini povećan za 2.000.

Zastupnik Srbije Slavoljub Carić otputovao je u Strazbur i po povratku će saopštiti najnovije podatke Evropskog suda za ljudska prava.

Prema njegovim rečima, do sada je doneta 51 presuda, od kojih je u 48 utvrđena neka povreda ljudskih prava, dok je u korist države presuđeno u tri slučaja.

Građani Srbije se sudu u Strazburu obraćaju tužbama zbog povrede raznih vrsta ljudskih prava, a najčešće su u pitanju dužina sudskih postupaka i sporost u izvršenju pravnosnažnih presuda. Građani tuže Srbiju i zbog povrede prava na slobodu izražavanja, zbog nepravičnih suđenja, nejednakog pristupa sudovima, zbog dužine pritvora i sprovođenja istraga.

– Došli smo do te faze da imamo sve moguće vrste povreda. Tu je bukvalno spektar svih mogućih prava, a do sada nismo imali samo povredu prava na obrazovanje – izjavio je Carić.

Da li će Srbija bankrotirati kada jednog dana budu počele da stižu na stotine odluka suda u Strazburu kojima se dosuđuje odšteta građanima, pitanje je na koje stručnjaci nerado odgovaraju.

– Odštete, po pravilu, nisu naročito velike. Verovanje laika da je povoljna presuda u Strazburu jednaka dobitku na lotu – nije opravdano. Evropski sud uzima u obzir ekonomsku moć države, lokalne prilike i niz drugih stvari, tako da odšteta za povredu ljudskog prava nije ista za Srbiju i neku bogatu zemlju – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Veće sume na ime odštete dosuđuju se u slučajevima povreda prava dece, manjinskih grupa i ugroženih kategorija građana. Međutim, nema pravila, jer sud u Strazburu nema šablone i tarife po kojima utvrđuje visinu odštete, već odlučuje na osnovu svih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

– Građani takođe pogrešno misle da sud u Strazburu može svojim presudama da menja pravnosnažne presude naših sudova, poput nekog „supersuda”. Evropski sud za ljudska prava nema kasaciona ovlašćenja, ne može da menja odluke naših sudova, već jedino da utvrđuje da li je u postupku pred našim sudom, koji je pravnosnažno okončan, povređeno neko od ljudskih prava i sloboda. Ako utvrdi da jeste, onda određuje pravičnu naknadu – objašnjava dr Škulić.

Odluke suda u Strazburu mogu izuzetno da posluže kao osnov za ponavljanje postupka pred domaćim sudom, i to samo u slučajevima kada se proceni da je u sudskom postupku učinjena povreda ljudskog prava koja je uticala na zakonitost presude.

Aleksandra Petrović