Мајсторице и стари калупи

На београдском хотелу „Москва“, под надзором градског Завода за заштиту споменика културе, завршена је рестаурација фасаде, кровног покривача и кафетерије у приземљу. Оштећене жућкасте фасадне плочице и зелени керамички орнаменти замењени су, а сва фасадна керамика премазана је слојем специјалне хемијске масе која га, у наредних десет година, штити од атмосферских утицаја. Вељко Б. Кадијевић, председник хотелског Управног одбора, тврди нам да су новопостављени сегменти керамике идентични првобитнима:

– Фабрика „Жолнај“ у Печују, у којој су пре сто пет година ливене плочице и керамички украси за наш хотел, постоји и данас, а у њој су сачувани оригинални калупи, чији бројеви одговарају бројкама на полеђини старих плочица. Нове плочице из старих калупа сушене су на природан начин. На крову је замењен комплетан цреп као и бакарни покривачи на калотама и шиљатим кубетима. Очишћена је и фугирана гранитна облога, спољна, која иде до нивоа првог спрата, и она у кафеу којем је, рестаурацијом орнамената на плафону и зидовима, враћен изглед са почетка прошлог века, а све према старим фотографијама. „Москва“ је, први пут, декоративно осветљена споља, а основна илуминација, која иначе има двеста шездесет четири нијансе, је жуто-зелена, у складу са тоновима фасаде. Остало нам је да на чеоној страни, која гледа на Призренску улицу, пробијемо нови главни хотелски улаз, где је био некад, прича Кадијевић.

Краљ Петар Први Карађорђевић, невешт у баратању маказицама и врпцама, на молбу да свечано отвори таман саграђени, блистави београдски хотел „Москву“, рекао је: „Нисам најбољи с временом, решићемо то догодине“! Од те, 1907. па до ових дана, фасада овог сецесијског здања умивена је само једном, 1972. године, и то на погрешан начин, пескирањем, чиме је оштећена глазура на платну од керамике (мајолике), а што најбоље говори о квалитету керамичког материјала и вештини мајсторских руку које су га инсталирале.

Уметничку рестаурацију „Москве“ извели су дамски прсти. По скелама и крову верале су се сликарке и рестаураторке из фирме „Антик арт“ које су се већ опробале на Игумановој палати и згради старог Генералштаба.

На вековном калеидоскопу хотелске кафане промичу Лав Троцки док игра преферанс са српским социјалистима, Црњански и Винавер који се изругују један другом, Васко Попа док испија омиљено му вино „кавадар“ од пола четири до шест сати по подне, Ребека Вест свој јутарњи чај или пуковник Гадафи који се слади прокуваним па охлађеним камиљим млеком... Албум је претрпан славним главама: Ајнштајн и Милева, Брежњев, Никсон, Раџив Ганди, краљ Хусеин, писци Горки, Тагоре, Моравија, Бродски, режисери Хичкок, Бертолучи, Форман, Вајда, глумци Кирк Даглас, Де Ниро, Јустинов, Лив Улман... Али, тај столетни фенсерај није кључни угао приче. Хотел „Москва“ је, самим својим настанком, симболички означила ново стање империјалних пројекција, али и домаћег, прескупог великодржавља.

Превратом 1903. Србија је, са новом династијом, ушла у жестоки клинч са Бечом тражећи стратешки ослонац у Русији. „Москва“ је то пресликала: зграда је била инвестиција руског осигуравајућег друштва „Русија“, а на горњем делу главне хотелске фасаде инсталирана је рељефна композиција „Глорификација Русије“ и то са ликом бога Нептуна који је истицао руску жудњу за поморском превлашћу. „Политика“ је тада писала да је то „најскупља и најлепша руска кућа на Балкану“. Завршило се тако да је, убрзо, Москва стигла у „Москву“ где је престолонаследник Александар примио избеглу, велику кнегињу Олгу, цареву сестру. У то се уклопио и аустријски-српски дуел око анексије Босне: хотел је окренут према Сави и војвођанској равници и могао се видети са земунске стране. А нешто касније, у циљаном бомбардовању 1915. , аустроугарска артиљерија је гађала „Москву“ оштетивши јој зид на зачељу.

Од злурадих перцепција истичу се она аграмерска, нотирана у Крлежиним „Заставама“, где главни јунак завирује у „Москвину“ кафану у којој се „пуше мокри гуњеви“ и где се „кују бизантинске сплетке“, али и свежа, монтенегринска, за коју је овај кафански миље „гувно теразијских Црногораца“.

Хотел је деведесетих година прошлог века био стециште страних новинара и обавештајаца као и ликова из паљанског и книнског ратоводственог апарата. Данас, деведесет осам одсто гостију су пословни људи из иностранства. У хотелској кафетерији воле да седе личности са јавне сцене, политички аналитичари са страначким функционерима и домаћи „бизнисмени“ којима је преко пута Агенција за приватизацију, и који се ту договарају пре, а славе после аукција.