Закон „ослобађа” посланике

Посланици српског парламента неће више бити „војници партије”, јер је владајућа коалиција чврсто решила да, врло брзо, законским изменама утврди да је искључиви власник мандата посланик, а не странка. Кад конкретна решења измена Закона о избору народних посланика, на којима се тренутно ради, буду дефинисана, странке више неће моћи да утичу на изјашњавање посланика, ни да замене непослушне, а у таквим условима ниједна парламентарна већина неће бити сигурна у свој опстанак, за то, како су нам рекли у владајућој коалицији, нема решења „остаје да се уздамо у људе”.

Нада Колунџија (ДС), шеф посланичке групе ЗЕС-а, каже да ће питање бланко оставки бити решено изменама Закона о народним посланицима, јер „то једино тако може да се реши”. Према њеним речима, тражи се најбоље решење, а, вероватно ће, због измена Закона о народним посланицима, бити неопходна корекција Закона о Народној скупштини и Пословника. Консултације би, како каже Колунџија, требало да почну данас „нека решења смо већ припремили, разговараћемо са осталима из парламентарне већине, па ако утврдимо да је то оно што смо сви мислили, уследио би састанак скупштинског колегијума, који би заказала председница парламента, како би сви били упознати”. Иначе, Закон о Народној скупштини детаљно регулише права и дужности народног посланика, ту пише и да „се народни посланик опредељује, иступа и гласа по сопственом уверењу”. Пословник се бави нешто „практичнијим” питањима важним за посланике. Питање додељивања, власништва и престанка посланичког мандата код нас се увек до сада регулисало Законом о избору народних посланика. У овом још увек важећем писало је да „посланику престаје мандат кад му по било ком основу престане чланство у странци са чије листе је изабран”. Ову одредбу је Уставни суд Србије пре осам година ставио ван снаге. Актуелни Устав из 2006. „заменио” је на неки начин суспендовану законску одредбу пошто је прецизирао да „посланик може да, под законским условима, стави свој мандат на располагање странци са чије листе је изабран”. Из те одредбе проистекле су бланко оставке, које се, иначе,нигде, као такве не помињу. И зато сви указују да је најбоље решење за проблем власништва над мандатима–промена Устава, али за то сада не постоје услови.

Како би се могло спречити прекомпоновање односа снага у парламенту и стварање, теоријски, неке нове парламентарне већине, која би могла срушити садашњу, или неку будућу владу, у владајућој коалицији кажу да то неће моћи да се спречи. Сузана Грубјешић, потпредседник Г17 плус и шеф посланичке групе те странке у парламенту, каже да ће посланик моћи да гласа како хоће, те да, „нажалост, не можемо бити сигурни да ће једна парламентарна већина дочекати крај мандата”. Нада Колунџија истиче да се ради о томе „да дефинишемо решење које постоји у неким другим земљама, а према коме би посланик који напусти странку или посланичку групу задржао мандат, али не би могао да пређе у другу странку”. Она додаје да, што се тиче гласања, „ако је посланик власник мандата, онда нико не може да утиче на коју страну ће се он сврстати у појединим ситуацијама”. Поменуто решење је, кажу у владајућој коалицији слично ономе које постоји у Немачкој. Славица Ђукић-Дејановић, председник српског парламента, каже да је решење о задржавању мандата, али и о забрани преласка посланика у другу посланичку групу добро, јер се „тако спречава прекрајање изборне воље грађана”.

Кад Закон о народним о избору народних посланика буде измењен, посланик који одлучи да напусти странку са чије листе је изабран, остаје у парламенту, а његов статус ће бити „слободан посланик”. У актуелном скупштинском сазиву постоји само један, како се сам изјашњава, самостални посланик, који није ни у једној посланичкој групи, а то је Јован Дамјановић, који је напустио Српску радикалну странку са чије листе је изабран. Кад смо Славици Ђукић-Дејановић казали да ће ново законско решење тешко спречити прекрајање изборне воље грађана, навели смо пример Јована Дамјановића, који врло често прискаче у помоћ владајућој коалицији, а она нам је одговорила: „Човек може током четворогодишњег мандата да буде разочаран у опцију у којој је био, али мислим да не може прећи у потпуно супротну опцију, а може по неким питањима имати исти став са једнима или другима. Мени је то некако људски и мислим да грађани то разумеју и не осуђују”.