Пред нама је већи изазов од Упитника

Премијер Мирко Цветковић, потпредседник Владе Божидар Ђелић и директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић данас у Бриселу предају европском комесару за проширење Штефану Филеу одговоре Србије на Упитник Европске комисије.

,,Код куће, већи изазов од Упитника, који је подразумевао да се у кратком року опише стање у земљи, биће променити то фактичко стање, у складу с препорукама из Извештаја о напретку и на тај начин допринети да мишљење Комисије буде позитивно. Дакле, тежи део посла нас још чека”, каже Делевићева, која објашњава да сами одговори на Упитник, осим што огољавају начин на који функционише извршна, законодавна и судска власт у земљи, као и однос извршне власти и независних тела, суштински ништа не мењају у животу грађана.

,,Ово следеће што треба да урадимо, мењаће, и то набоље, живот грађана”, наглашава она у интервјуу за ,,Политику.

Је ли ту реч о оних добро познатих десет услова које Србија мора да испуни, према владином Акционом плану, како би добила крајем године статус кандидата?

Реч је о десетак области, које је и сама Комисија означила као индикативне, али оне се рашчлањују на велики број препорука. Све те препоруке немају подједнаку политичку тежину. На пример, оне које се тичу промене изборног законодавства, у делу бланко оставки и редоследу посланика на листи, питање својине на локалном нивоу и повраћаја имовине одузете након Другог светског рата, свакако представљају тежа питања од, рецимо, усвајања закона о оптичким дисковима, који је као један од секторских реформи, такође, у Акционом плану.

Јесу ли из ЕУ постојале неке непрецизности у вези са условима које треба испунити?

Мислим да су услови јасни. То је тих десет индикативних области – завршетак реформе правосуђа у складу с препорукама ЕК, стварање простора за рад независних тела, (односно могућност да се ,,умешају” у свој посао и да га раде стручно, а не да их извршна власт спречава у томе), затим регионална сарадња, сарадња с Хашким трибуналом, изборно законодавство (у делу који се односи на бланко оставке и редослед посланика на изборним листама), повраћај имовине, повраћај имовине општинама, а ту спада и имовина Војводине, недискриминација и укључивање мањинских група (што је препорука сама по себи, али то се подразумева и у складу с праћењем поствизне либерализације, јер неукључивање мањинских група у друштво значи и њихов већи притисак да се појаве као емигранти у земљама „белог шенгена”)...

Поред тих десет области, подразумева се и праћење обавеза које већ имамо са ЕУ из Прелазног трговинског споразума и либерализације визног режима. То су уговорне обавезе са ЕУ, важне као показатељ односа према будућим обавезама које ћемо стећи напредујући ка ЕУ.

Пре краја фебруара, у Србију би требало да дође мисија ЕК да провери записано у одговорима на Упитник. Да ли ће се она бавити и неким од ових реформских питања?

У овом тренутку имамо најаву да ће доћи три експертске мисије. Најављено је да ће се оне бавити правосуђем, борбом против криминала, корупције, радом независних тела, контролом граница, миграцијама, људским правима и дискриминацијом.

У политичкој јавности је до сада било прилично недоумица шта све земља, конкретно, треба да уради кад је реч о бланко оставкама, реституцији...?

Реч је о миту који је у Србији подједнако снажан као и мит да нећете моћи да печете ракију или да правите кајмак кад уђете у ЕУ. Други мит је да Европа има решење за све и да треба само, као у ,,Икеи”, да то распакујете, саставите и примените у Србији. Нико нама не каже да морамо да имамо овај или онај степен регионализације, или да ли уопште треба да је имамо. У ствари, ЕУ, прати да ли има захтева за регионализацијом, да ли се с њима политички систем носи тако да уважава сопствене законе и европске стандарде. Тако је и за изборе. Неће доћи нека европска ,,Икеа” да нам да „пакет” који морамо да имамо. Али, рећи ће да је пракса бланко оставки спорна, да посланици треба да буду власници својих мандата, као и да је чињеница да посланици могу да улазе у парламент мимо редоследа на изборним листама изигравање воље грађана, који тако не могу да утврде за кога су гласали. Значи, оно што се очекује код изборног закона јесте решавање ове две ставке. Да ли ће ту доћи до шире промене изборног законодавства је ствар изборног апетита код куће и политичког договора који се може постићи ако постоји политички интерес.

У вези с реституцијом, неће ЕУ рећи морате да вратите имовину на овај или онај начин. Она ће гледати да ли је процес транспарентан, да ли су неке групе доведене у неравноправан положај и да ли је повраћај имовине такав да не обесмишљава идеју повратка.

Србија, дакле, не мора до краја године да врати одузету имовину?

Србија мора до краја године да донесе закон којим ће ући у решавање овог проблема.

А до када би требало припремити законе за поменуте области?

Према Акционом плану, који иначе обавезује Владу, највећи део обавеза треба да буде испуњен до лета. Већина рокова је јун – крај августа. Важно је, наравно, и да Скупштина касније одради свој посао и да ЕК види да су ствари почеле да се спроводе. Очекујемо да ће мишљење о спремности Србије да добије статус кандидата бити објављено у октобру, што значи да ће Комисија рад на праћењу онога што се дешава у Србији морати да заврши почетком септембра.

Према нашим сазнањима, премијер Цветковић ће и сутра бити у Бриселу. Због чега?

Премијер, осим састанака с Ван Ромпејом, Барозом и Филеом, у понедељак, остаје на састанку с потпредседницом Комисије и комесаром за правосуђе и људска права, у уторак. У овом тренутку, реч је о разматрању ситуације у правосуђу и учињених корака о којима је раније дискутовано са европским партнерима, али и о договору о неком заједничком раду у будућности.

Да ли Србија, због ЕУ, треба у овом тренутку да мења свој устав?

Устав Србије у овом тренутку није препрека европским интеграцијама.

Шта значи та најава да ће Комисија своје мишљење дати у октобру, а не новембру, како се раније говорило?

Треба да убрзамо посао. С друге стране, то оставља више времена земљама чланицама да могу да разматрају мишљење ЕК и спроведу унутрашње процедуре да би се одобрио статус кандидата, наравно ако претходно мишљење буде позитивно.