Ловци надлетали Каиро

Од нашег специјалног извештача 

Каиро – Пар ловаца египатског ратног ваздухопловства је, у ниском бришућем лету, у недељу по подне надлетао центар Каира, показујући јасну намеру режима да манифестацијом силе учврсти командну позицију уздрманог председника Хоснија Мубарака и да развеју страх међу стотинама хиљада оних који по Каиру и другим деловима земље траже његову оставку. Док је небо изнад каирског трга симболичног имена Тахрир, Ослобођење, парао рески звук ловаца и нисколетећих хеликоптера, најмање стотину хиљада демонстраната је, незаплашено појачаним присуством војске свуда унаоколо, узвикивало „Доле Мубарак“, „Иди“.

Овакве сцене демонстрације силе и ерупције беса Египат није видео деценијама, али упркос изласку војске на улице, упркос тенковима, борним колима и полицијском часу од 4 по подне до 6 ујутру, који је сада проширен на читаву земљу, Египћани се не обазиру на забране окупљања какве би им до јуче уливале страх у кости.

Две формације су се постројиле. Да ли следи обрачун који би неизбежно био источњачки бруталан и драматично крвав? Наредни дани одредиће судбину не само 82-годишњег реиса, већ и Египта и читавог региона.

Досадашњи биланс убијених широм земље, више у Александрији и Суецу него у Каиру, достигао је 150 мртвих, више од хиљаду повређених и најмање још толико ухапшених.

Мубарак је три деценије успевао да употребом репресије и страха одржава представу да је вољени вођа 80 милиона Египћана и најпоузданији савезник Запада на Блиском истоку.

Последњи дани изненађујућом брзином, колико емотивно толико и систематски, уништавају ауторитарно грађени имиџ неспорног владара Египта и вође арапског света.

Народ више не верује председнику и његовим неиспуњеним реформским обећањима даваним током три деценије на власти. Попушта и подршка Запада који од Мубарака тражи мирну транзицију ка демократском систему и уздржавање од употребе силе.

Мубарак је на захтеве народа за политичким, привредним и социјалним реформама касно у суботу одговорио именовањем генерала Махмуда Омара Сулејмана за председника и ваздухопловног маршала Ахмеда Шафика за премијера нове владе, формиране пошто је шеф државе по хитном поступку распустио претходну.

Именовањем моћног обавештајног шефа Сулејмана, Мубарак је можда одустао од намере да на председничким изборима у септембру прогура свог сина Гамала. То би значило да је покушај наставка традиције арапског непотизма изгорео заједно са седиштем владајуће Националне демократске партије, чији је Гамал високи функционер.

Али, велико је питање да ли евентуална политичка жртва Гамала Мубарака и постављења председникових лојалиста из војске могу да задовоље разбуђене амбиције народа али и Запада.

За разлику од спонтаног гнева Египћана, лидери САД, Немачке, Британије или Француске сада се сасвим прагматски удаљавају од Мубарака коме колико у новембру нису превише замерали да је организовао парламентарне изборе који су по свим елементарним стандардима демократије били фарса.

Вашингтон шаље јасну поруку да промена кабинета није довољна, да је неопходна влада националног јединства и да после новембарске изборне шараде треба расписати нове парламентарне изборе.

Мубарак нема одговор. Званичници се не оглашавају. За претпоставити је да се грозничаво траже решења за излазак из драматичне кризе режима.

И док председник покушава да политичким маневрима купи време, вакуум власти попуњава армијом а преко радија патриотским песмама: „Волим те волим, земљо моја, волим те, Египте“.

Из опозиције стижу поруке другачијег патриотског садржаја. „Мубарак мора да иде. Египат мора да има нови почетак“, понавља Мохамед Барадеј, лидер опозиционог покрета и бивши шеф атомске агенције УН.

Иако је мало ко, сем Американаца, веровао да он може да постане фокус протеста који су паралисали земљу, изгледа да Барадеј добија све ширу подршку не само либералних кругова и стручних удружења попут судија и адвоката, већ и најјаче опозиционе снаге, формално забрањене али релативно толерисане Муслиманске браће.

Иквани, како је ова стара странка овде позната, саопштио је у недељу да прихвата да Барадеј буде преговарач опозиције у очито очекиваним политичким разговорима о начинима изласка из кризе.

Прошао сам у рано недељно поподне преко Моста 6. октобар до Трга Тахрир, епицентра револта који је ушао у шести дан. Трг контролише војска којој, можда парадоксално, у овом тренутку желе да верују и демонстранти и Мубарак.

„Готово је. После свега што нам је урадио, Мубарак мора да иде“, рекао ми је компјутерски техничар Адел Махсуд, најављујући да треба ту да будем у 16 сати. Зашто? Нико нема одговор, али сви су очекивали да се нешто важно догоди. Можда су зато над Тахрир послати ловци.

Не зна се тачно шта људе попут Адела више иритира: Мубаракова најава да остаје на власти, пропраћена именовањем генерала на кључна места власти, или снајперисти на крову зграде Министарства унутрашњих послова који пуцају на народ и специјалци који у обрачуну користе бомбе са сузавцем испуњене иглицама које паралишу жртве.

Постоји и друга страна експлозивног беса: безвлашће, неконтролисано насиље, пљачке. Иако су ноћну контролу над многим деловима овог мегаполиса преузели младићи наоружани моткама, ножевима, неки и пушкама, извештава се о пљачки радњи, кућа и самоуслуга којима све више недостају прехрамбени производи.

Засад најспектакуларнији је био покушај пљачке египатског националног музеја на Тахриру. Неки артефакти су уништени пре него што су грађани, не полиција, спречили да се понови ситуација пљачке месопотамског музеја у Багдаду приликом обарања Садама Хусеина.

На Замалеку, ади Нила и омиљеној резиденцијалној четврти богатих Египћана и странаца, испражњена паркинг места потврђују да су се многи, посебно они блиски породици Мубарак, евакуисали а своја скупа кола склонили на сигурно.

Пословна елита напустила је град одлазећи за Дубаи или Лондон, где је Мубарак већ склонио своја два сина.

Помало апсурдно за ове дане, камуфлирајући свој песимизам цвећем које покушавао да прода у Улици Исмаил Мохамед, 45-годишњи Адел на питање има ли купаца слеже раменима: „Само да се ово што пре заврши“.

Цвеће би у овој напетој атмосфери могао да купи само неко одлазећем странцу којих се на каирском аеродрому окупило више од 3.000, чекајући да их кући врате авиони чији се летови стално отказују. Многе туристичке локације су затворене. Контролу над Шарм ел-Шеиком преузела је војска.

Американци, Турци и Индијци су, после Британаца и Словенаца, препоручили својим држављанима да што пре оду и да не долазе у Египат. Српска амбасада пажљиво прати ситуацију.

Бензинске пумпе су у недељу поново биле отворене, али банке су затворене а готово сви банкомати по граду су уништени.

Замалек је у суботу у ноћ био збринут без потреса, али у престижном кварту Мохандесин било је крвавих окршаја између пљачкаша и група младића који су после повлачења полиције на себе преузели чување безбедности и имовине.

Говори се да су недељно јутро осванула многа мртва тела, махом вандала и криминалаца ослобођених пошто је најмање 17 полицијских станица у Каиру спаљено, чак 60 одсто широм земље. Непотврђени извештаји говоре и о жртвама по сиромашним квартовима попут Имбабе или Шубре, где живи чак шест милиона људи.

Такве мини ратне зоне обележиле су најновији каирски ноктурно. Како ће проћи наредна ноћ још нико не зна.

Да ли ће египатска зима значити арапско пролеће највише зависи од тога како ће се понашати армија. Што је једначина с више непознатих.