Хероине из сенке

Учеснице скупа жена предузетница с Балкана, све и да су хтеле да их поздрави нека министарка из српске владе нису могле то да издејствују. Јер, тренутно у нашој извршној власти – нема ниједне даме.

Али зато су, како је рекла Ивана Зељковић из Привредне коморе Београда, жене у највећем броју заменице и помоћнице министара, државни секретари. Бројније су и у пословном свету али, нажалост, као носиоци "нижих чинова".

С њеним запажањем сложила се и Камелија Булат, директорка Центра за међународно приватно предузетништво из Румуније, који је у сарадњи са Удружењем пословних жена Србије организовао недавно у Београду семинар "Како пословне жене Балкана треба јавно да заступају своје интересе".

Да постану видљиве

– Више дама ће се наћи на местима помоћника генералног директора, заменика председника управних одбора, саветника, уместо да су на тим највишим функцијама. Увек смо ту, некако, десне руке. Помоћнице, хероине из сенке, али нас је мало на највишим положајима. И слика из Србије не разликује се много од осталих земаља Балкана – рекла је бивша професорка биохемије Универзитета у Букурешту која се, не случајно, обрела на челу ове организације.

"Зато саме морамо да се трудимо да постанемо видљиве. Да нас има више и у малом бизнису, парламентима", посаветовала је ова професорка четрдесетак учесница из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Грчке, Хрватске, Косова и Метохије, Македоније, Румуније, Србије, Турске и Мађарске које су се окупиле како би размениле искуства и покренуле, са мртве тачке, оснивање мреже балканских удружења пословних жена.

А за родну "скицу" бизниса у Србији Сања Поповић-Пантић, председница Удружења пословних жена Србије, није морала да чини пуно потеза:

– Око 20 одсто предузетничке популације у Србији јесу жене, али зато чине и 54 одсто од укупно незапослених у републици. Чак и подаци о женама предузетницима нису тачно утврђени. Међутим, има и добрих промена,  попут оне да при влади постоји тело која се бави овим питањем. Управо је Савет за равноправност полова подржао идеју да се са Агенцијом за привредне регистре утврди тачан број жена власница фирми у Србији.

По њеним речима, у Србији се жене као послодавци, менаџери и власници тешко "пробијају" у грађевинској и машинској индустрији, за разлику од послова услуга и трговине. Такође, жена има доста у информационим технологијама, књиговодственим услугама, разним занатима...

"Дечки" с фудбала и пива

"У Хрватској, пак, за сваку даму је лако и једноставно почети било који бизнис",  каже уз осмех Наташа Месарић, из Хрватског удружења пословних жена "Круг" које постоји више од десет година.

– Проблем је шта након тога. Потпуно тржишно оријентисана економија не разликује којег сте пола. Пуно је жена у судству, просвети, медијима. Оно што су сметње јесу предрасуде и додатно оптерећење које произилази из породичних обавеза, послова у кући. У Хрватској не постоји ниједан вртић где деца могу да остану дуже од 17 сати. Жене у бизнису онда не могу то све постићи. Одричу се својих дружења са пријатељицама и тако ускраћују грану која се може назвати лоби групама. Знате, код нас мушкарци имају своје "дечке" са фудбала, с пива, с факултета. И они међусобно помажу и "завршавају послове". Ми смо ускраћене за тај види умрежавања – оцртава детаље хрватског пословног живота Наташа Месарић, чије је основно занимање извоз књига.

Она издваја податак да су у од 100 најуспешнијих фабрика у њеној земљи, жене на челу у само шест. Од укупног броја фабрика Хрватске, само 27 одсто је у власништву жена. С поносом додаје да је утврђено да оне које воде припаднице лепшег пола теже одлазе у стечај, у односу на оне где су руководиоци мушкарци.

У Босни и Херцеговини даме доминирају малим и средњим бизнисом и то у консалтингу, услугама, текстилним гранама. У рукама Босанки велики послови су тек нешто више од једне шестине. Најчешће су то породични послови у области дрвне, грађевинско прерађивачке индустрије.

– Жене у приватном бизнису воде младе фирме основане после рата. Многе од њих су на то биле приморане док су им мужеви били на фронту, зато што су били рањени или у најтежим случајевима, када су им мужеви настрадали, оне су преузимале улогу главе породице – објашњава Лејла Спахо, директорка и координаторка Босанскохерцеговачке женске економске мреже, кровне организације која окупља око 1.000 женских организација.

Бивша професорка грађевинске струке сада има пројектантски биро. С бившом колегиницом из просвете, Маријом Кнежевић, која је после 12 година предавање филозофије крајем осамдесетих са мужем прешла у приватнике, грађанкама Србије и осталим женама са Балкана поручују да искористе то што су коначно дочекале да тржиште, најшири оквир за рад, буде доступно: